Oktobarski kvintet Nade Malek

U fudbalu postoji het-trik. Za one koji ne vole pikanje lopte po zelenom tepihu, to znači da jedan igrač u istoj utakmici postigne tri gola. Ali šta je to u odnosu na kvintet, kada neko zabije pet golova. Retka je to pojava i u drugim sferama, pa i u kulturi, jer i maestralni glumac teško da će imati pet biseva, pa i pisac retko ima priliku da doživi pet potvrda da je čitan. A upravo je to ove jeseni postigla naša pančevačka književnica Nada Malek, koja, kako kaže, piše jer mora, a koja je pančevačku varošku čaršiju u najmanju ruku zadužila time što je od zaborava otela mnoge ljude koji su značajni za našu lokalnu zajednicu. A istorija gradova je naša lična istorija. Hajdemo redom. Po kojih pet stvari će Nada pamtiti ovaj oktobar, osim, kako reče, što je opet bilo jedno miholjsko leto.

Najpre je u novo izdanje časopisa Književnog kluba „Gornji grad” uvrštena Nadina priča „Kum iz Margite”. A „kum” je zaplakao na čitanju u Gradskoj biblioteci. A „kum” u stvari nije kum.

– Ja u ljudima uvek vidim ono dobro. Ne znam drugačije. U svojim pričama uvek stavljam ono najlepše što ljudi poseduju. Ostalo ne. Svi mi imamo i dobro i loše u sebi, ali ja vidim samo ono što je pozitivno – odgovorila mi je Nada kada sam je upitala zašto je „kumom” nazvala čoveka koji joj uopšte nije kum.

Nije se još jedna Nadina priča mogla propustiti ni u Antologiji Književnog kluba „Prota Vasa Živković”, čija je inače ona počasna predsednica. I opet je bila promocija, sada 24. oktobra u foajeu Kulturnog centra.

I onda, po peti put, u požeškom „Svicu” izlazi još jedna Nadina priča. Na uzanim stranicama ovog uvek vanredno dizajnerski osmišljenog književnog časopisa objavljena je 28. oktobra „Razredna”. Razlog za radost svakog pisca je kada njegovo delo stigne do čitalaca, ali je kod Nade setnu radost probudilo i sećanje na junakinju ove priče, razrednu iz hemijske škole Ljilju Vuličević. A u priči sa mnom potom sebi nije smela dozvoliti da se ne seti i Mirčice Pupić, druge razredne, one koja je i majčinski brinula o njoj u danima teške nemaštine u srednjoj školi.

Neće Nada zaboraviti ni „Mostove prijateljstva” s Nevenom Milakovićem iz Podgorice 29. oktobra u pančevačkoj Gradskoj biblioteci Pančevo.

– Dva puta smo imali zajedničko književno veče. Najpre u Crnoj Gori. Bilo je veličanstveno kod njih. Napisali su mi i pesmu: „Ove noći što mrklinu hvata, pozdravljamo gošću iz Banata. Sve u ime gradske sloge za godine mnoge. Za godine mnoge” – setila se Nada doživljaja iz Crne Gore od pre skoro dve decenije.

„Mostovi prijateljstva” u Gradskoj biblioteci: Neven Milaković i Nada MalekFoto: Pančevac / M. Šupica

A možda je najveći razlog za Nadino zadovoljstvo bilo priznanje koje je ponovo stiglo preko konkursa. U zborniku „Zaveštanje 2025”, koje jednom godišnje izdaje Udruženja srpskih pisaca Švajcarske, izašla je njena „Obična priča”. A i ovom prilikom, osim priče koja ostaje na papiru, pamtiće Nada više radost slušalaca, poljupce, slikanje s publikom nakon čitanja priče na promociji zbornika u „Galeriji 73” u Beogradu 31. oktobra.

– I posle 25 godina pisanja, mnogo nagrada, putovanja, priča u knjigama od Australije, preko Makedonije, Crne Gore, do Srbije, i dalje sam najsrećnija kada mi ljudi prilaze i ponavljaju rečenice iz mojih priča. To mi je najveća nagrada. Da neko pročita moju priču. A sve su moje priče porodične. Jako je malo onih drugih. Uvek je tu porodica, deca i moj Zlatko. Nedavno mi je jedan poznanik rekao da je pročitao moju knjigu i da sam Zlatka, mog supruga, pomenula 127 puta – nasmejala se Nada dok mi je ovo govorila.

I ne možeš se ne osmehivati posle kafe s Nadom. Imaš osećaj miline i nežnosti. Zao ne možeš biti.

(Pančevac / N. Simendić)

Decenija KK „Prota Vasa Živković”