Izbori za Nacionalni savet makedonske nacionalne manjine biće održani 8. novembra, a kandidat kog podržava Demokratska partija Makedonaca u Srbiji je uspešni pančevački privrednik Zoran Peševski, nosilac liste pod rednim brojem 2

Sa Majom Georgievskom, predsednicom ove partije, razgovarali smo o predstojećim izborima, kao i o budućnosti, koja se prema njenim rečima, gradi zajedničkim radom.

„Pančevac”: Kako, prema vašem mišljenju, nastaje identitet osobe?

Maja Georgievska:

– Danas znam da se identitet ne stvara jednom odlukom, niti se uči iz knjiga. On se gradi kroz detinjstvo, porodične priče, jezik koji slušate, običaje koje poštujete i ljude uz koje odrastate. U mojoj kući makedonska kultura nikada nije bila samo uspomena na prošlost. Ona je i danas deo našeg života. Čuvamo ono što smo nasledili jer verujem da čovek treba da zna svoje korene, da ih poštuje i da ih prenosi dalje.

• Osećaj pripadnosti makedonskoj nacionalnoj zajednici preneli ste i na svoje dete…

– Moja ćerka ima pet godina i ona mi je možda najlepša potvrda da se ljubav prema korenima prenosi sasvim prirodno, kroz svakodnevni život. Zahvaljujući mojim aktivnostima i ljudima koje upoznajemo preko makedonske zajednice u Pančevu, imala je priliku da upozna mnogo divnih Makedonaca i Makedonki. Ona se već sada izjašnjava kao Makedonka, sa samo pet godina, za nju je to jednostavno deo onoga što jeste.

• Verujete li da pripadnost porodici određuje način na koji se osoba razvija?

– Svakako. Moj suprug je Srbin i ponosna sam na našu porodicu. Verujem da različito poreklo nije prepreka, već bogatstvo, i da decu treba da učimo da poštuju i svoje korene i ljude koji imaju drugačije poreklo od njihovog. Volela bih da moja ćerka jednog dana ima svoje uspomene na Makedoniju, sebi bliske ljude i isti onaj osećaj pripadnosti koji su meni pružili baka, deka, braća i sestre. Želim da zna ko je i odakle potiče, ali i da razume da se ljubav prema sopstvenom narodu najbolje pokazuje poštovanjem svih drugih nacionalnosti.

• Kako je izgledao vaš profesionalni put?

– Najveći deo profesionalnog života provela sam radeći ono što me zaista ispunjava – u kulturi i s ljudima. Bila sam direktorka Doma kulture „Mladost” u Glogonju, a potom i direktorka Doma omladine Pančevo, gde i danas radim. Kultura je mnogo više od programa, predstava i manifestacija. Ona povezuje ljude, čuva sećanja, razvija kreativnost i daje zajednici prostor da prepozna sopstvene vrednosti. Tokom godina rada naučila sam da iza svake dobre kulturne priče stoje ljudi koji veruju u ono što rade. Naučila sam i koliko je važno da deca i mladi imaju priliku da upoznaju različite kulture, da razvijaju svoje talente i da budu deo zajednice. Zato očuvanje makedonskog jezika, kulture i tradicije za mene nikada nije bilo samo pitanje nacionalnog identiteta. To je pitanje mogućnosti da naredne generacije naslede nešto vredno, da imaju gde da se okupljaju, da stvaraju i da upoznaju svoje poreklo. Mislim da upravo moj dugogodišnji rad u kulturi najbolje objašnjava i moj današnji angažman. Sve što sam radila vodilo me je ka istom cilju – da povezujem ljude i da ono što imamo sačuvamo i razvijamo.

Odlična saradnja već je u toku: pančevački privrednik Zoran Peševski, ministar lokalne uprave u Vladi Republike Severne Makedonije Ivan Stoilković, dr Igor Dimitrijev i predsednica DPM-a Maja Georgievska

• Kada ste počeli da se kroz Nacionalni savet makedonske nacionalne manjine aktivno bavite pitanjima makedonske zajednice u Srbiji?

– Moj angažman u makedonskoj zajednici traje više od dve decenije. Tokom tog perioda trudila sam se da doprinesem očuvanju našeg identiteta, povezivanju ljudi i unapređenju kulturnog života. Bila sam članica Nacionalnog saveta makedonske nacionalne manjine u dva mandata, što mi je omogućilo da iz neposrednog iskustva upoznam i značaj i mogućnosti te institucije. Nacionalni savet ima veoma važnu ulogu. On treba da bude oslonac zajednici u očuvanju jezika, kulture, tradicije i nacionalnog identiteta. Međutim, smatram da njegov potencijal mora mnogo bolje da se iskoristi i da je neophodno da bude prisutniji među ljudima.

• DPM je za predstojeće izbore, 8. novembra, kandidovala listu za Nacionalni savet. Zašto?

– Želeli smo da ponudimo drugačiji pristup i da pokažemo da je moguće okupiti ljude koji imaju znanje, iskustvo i želju da nešto promene. Demokratska partija Makedonaca predložila je listu pod nazivom „Demokratska partija Makedonaca – Demokratska partija na Makedoncite – Zoran Peševski”, koja se na izborima nalazi pod brojem 2. Za nas je posebno značajno što prvi put jedna politička partija makedonske zajednice samostalno predlaže listu za izbore za Nacionalni savet. Time pokazujemo da želimo da preuzmemo odgovornost za budućnost naše zajednice i da ponudimo jasan program i tim ljudi spremnih da rade. Naša kandidatura nije nastala zbog želje za funkcijama, već iz uverenja da makedonska zajednica zaslužuje instituciju koja će joj biti dostupna, koja će je povezivati i koja će se baviti stvarnim potrebama ljudi.

Peševski ima rezultate, ugled i sposobnost da okuplja vredne ljude

„Pančevac”: DPM je odlučio da nosilac liste na predstojećim izborima za Nacionalni savet makedonske nacionalne manjine bude Zoran Peševski. Iz kog razloga?

Maja Georgievska: Kada smo razmišljali o tome ko bi trebalo da predvodi našu listu, želeli smo čoveka koji iza sebe ima rezultate, iskustvo, ugled i sposobnost da organizuje posao i okuplja ljude. Želeli smo nekoga ko zna šta znači preuzeti odgovornost i ko je spreman da svoje znanje stavi u službu zajednice. U Zoranu Peševskom prepoznali smo upravo takvu ličnost. Pančevci ga dobro poznaju kao Zokija, čoveka čije je ime postalo prepoznatljivo kroz preduzetnički rad i Auto centar „Zoki”. On je uspešan preduzetnik, čije poslovno iskustvo obuhvata različite delatnosti: iz oblasti saobraćaja, preko obrazovanja i medija, do zdravstva i drugih ozbiljnih poslovnih poduhvata. Njegov put pokazuje inicijativu, spremnost da pokreće nove projekte i sposobnost da razvija posao.

• Sigurno vam imponuje to što je Peševski prihvatio vaš poziv.

– U ogromnoj meri. Veoma nam je važno to što je Zoran prihvatio naš poziv da svoje iskustvo, vreme i energiju posveti makedonskoj zajednici. Smatram da je velika stvar kada čovek koji je izgradio svoj profesionalni put odluči da deo svog iskustva uloži u nešto što je važno za čitav narod. Zoran je prihvatio da preuzme odgovornost i zato nam je čast što je upravo on nosilac naše liste. Mi Zorana Peševskog vidimo kao budućeg predsednika Nacionalnog saveta makedonske nacionalne manjine. Verujemo da može da donese novu energiju, ozbiljniji pristup organizaciji rada i drugačiji odnos prema ljudima koje Savet predstavlja.

• Naravno, nijedan čovek ne može sam da reši sve probleme…

– Tako je. Zato želimo tim u kom će svako dati svoj doprinos, u kojem će se poštovati znanje i sposobnost i u kom će se odluke donositi s jasnim ciljem – da zajednica od toga ima korist. Uverena sam da Zoran ima kapacitet da bude na čelu takvog tima i da zajedno možemo da napravimo ozbiljan iskorak. Makedonke i Makedonci, 8. novembra zaokružite listu pod brojem 2.

• Kakav Nacionalni savet želite da izgradite ukoliko dobijete poverenje birača?

– Želimo Nacionalni savet koji će biti okrenut zajednici, a ne sam sebi. Instituciju koja će biti transparentna, dostupna i spremna da odgovori na potrebe ljudi. Volela bih da svaki Makedonac u Srbiji zna da postoji mesto na koje može slobodno da dođe, da iznese problem, predloži ideju ili zatraži pomoć i podršku. Da ljudi ne moraju da poznaju nekoga lično da bi mogli da dođu do svoje institucije. Želimo da povezujemo makedonska udruženja, kulturno-umetnička društva, mlade, kulturne radnike i uspešne pojedince. Želimo više aktivnosti za decu, više prilika za učenje makedonskog jezika, očuvanje ćirilice, tradicije i običaja, kao i bolju saradnju sa institucijama u Srbiji i Makedoniji. Posebno nam je važno da se ponovo ojača kulturni život u sredinama u kojima Makedonci žive generacijama, uključujući Pančevo, Jabuku, Kačarevo i Glogonj.

• Kako biste formulisali vaš primarni cilj?

– Jednostavno: Nacionalni savet treba da postane institucija koja okuplja, podržava i povezuje, a ne telo od kojeg su ljudi udaljeni. Želimo da se njegov rad vidi kroz konkretne aktivnosti i rezultate, ali i kroz odnos prema svakom pojedincu. Ako dobijemo poverenje birača i većinu potrebnu da vodimo Savet, verujem da ćemo već u prvih šest meseci moći da pokažemo prve vidljive rezultate i da napravimo značajan pomak u odnosu na dosadašnji način rada. Ne obećavamo da će svi problemi biti rešeni preko noći. Zato, obećavamo ozbiljan rad, odgovornost, dostupnost i transparentnost. Naš najveći uspeh na kraju mandata novog rukovodstva bio bi da ljudi ponovo osete da je Nacionalni savet njihov. A za nekoliko godina želela bih da možemo da kažemo da smo izgradili funkcionalnu instituciju, da smo pokrenuli kulturne aktivnosti, podržali udruženja, uključili mlade i stvorili prostor da sposobni ljudi iz naše zajednice doprinesu njenom razvoju.

Oko zajedničkih ideja zbog izgradnje institucija

• Veoma ste prepoznatljivi u sferi politike.

– Hvala vam na tom zapažanju. Danas sam predsednica Demokratske partije Makedonaca u Srbiji i tu funkciju doživljavam kao veliku odgovornost. Ne želim da politika bude sama sebi cilj. Za mene je ona sredstvo da se problemi prepoznaju, da se ljudi okupe oko zajedničkih ideja i da se dođe do konkretnih rezultata. Verujem da makedonska zajednica ima mnogo sposobnih i uspešnih ljudi. Naš zadatak je da ih povežemo, da im damo prostor i da izgradimo institucije koje će raditi u njihovom interesu.

• Često potencirate porodicu kao stub društva.

– Drago mi je da ste to primetili, jer je upravo to suština našeg bavljenja politikom i želje da povedemo Savet u bolje sutra. Voleli bismo da roditelji znaju da njihova deca imaju priliku da upoznaju makedonski jezik i kulturu, da kulturna društva imaju podršku za svoj rad i da se naši ljudi, bez obzira na to u kom mestu žive, osećaju povezano, kao jedna porodica.

• I vaš slogan upućuje na ovo što ste rekli.

– Svakako. Želimo da Nacionalni savet bude ponos makedonske zajednice, ali i institucija koja će svojim radom zaslužiti poštovanje društva u kom živimo. Zato je naš slogan – „Ponosni na svoje poreklo, ujedinjeni za budućnost” – više od lepe rečenice. On izražava ono u šta verujemo: da identitet treba čuvati, ali da budućnost možemo graditi samo zajednički.

• Šta vam je prva asocijacija na pomen Pančeva?

– Ne mislim da čovek mora da bira između grada u kom je rođen i naroda kom pripada. Ja sam Pančevka i Makedonka. To su dva dela mog identiteta koja se međusobno dopunjuju. Verujem da je bogatstvo našeg društva upravo u tome što ljudi različitog porekla mogu zajedno da žive, rade, stvaraju i doprinose zajednici. To je Pančevo! Kada danas pogledam svoju ćerku, setim se sebe kao devojčice koja je svaki raspust odlazila kod bake i deke u Makedoniju. Volela bih da i ona jednog dana ima tako lepe uspomene, da poznaje svoje korene i da bude ponosna na ono što jeste. A kada je reč o mom radu u zajednici, volela bih da iza nas ostanu institucije koje rade, ljudi koji su povezani i generacije koje znaju da imaju šta da sačuvaju i čemu da se raduju, jer naš identitet nije samo uspomena na ono što smo bili: on je i odgovornost za ono što ćemo ostaviti svojoj deci.

Siniša Trajković