Jedino sigurno osveženje u širem centru grada Pančevci našli na Tamišu a otproniji na vrućinu sakrili se u debeloj hladovini drveća i po nekog kafića.
16:00
13.08.2024
Podeli vest:
Taman kada smo mislili da smo tropske vrućine ostavili za nama i dok još čekamo da nas strefe i julski računi za struju, strefila nas je i nova vrelina. Malo vrede na današnjem otopljenom asfaltu u Pančevu utehe meteorologa da ipak ovaj avgustovski neće biti isti kao oanj julski tropski talas. Zvanično, to jest u nekoj šumici na dva metra iznad zemlje, temperatura u našem gradu dostigla je oko 38 stepeni, ali u centru grada, gde nema ni travnjaka ni drveća, sigurno je bila i iznad 40. Onu na suncu ne uzimamo u obzir.
Retki su zato bili oni koji su se usudili da kroz gradski park prođu posle 13 časova. Ali put do kuće je vodio baš tuda baka Milku Panić sa unucima Tadijom i Tijanom.
– Vraćamo se sa Tamiša gde smo bili na kupanju na ručak. Sada sam Tadiji objašnjavala da nema nigde nikoga zato što je baš vruće. Svaki dan idemo tamo da se osvežimo. I do sada im ništa nije bilo, bogu hvala. Znači da je voda u redu, a i istuširamo se. Čudno je da smo ipak skoro jedini ovde u parku. Deca ni ne izlaze, usedeće se sasvim. Roditelji samo što ih ne uvezu i u školu. A sećam se da sam i na velikoj vrućini išla peške sve od Starčeva pa do Tamiša – priča nam baka Milka dok se unuk Tadija osvežava na obližnjoj česmi.
Retki prolaznici u Gradskom parku – baka Milka sa unucima Tadijom i TijanomPančevac / N. S.
Pošto i u hladovini kafića vrelina obuzima, samo po neki otpimista ne odustaje da sedi na „svežem vazduhu“.
– Duva i vetrić. A i ja sam otporan na vrućinu. Pijem ‘ladno pivo. Preznojim se, pa mi je posle hladnije – objašnjava svoju metodu borbe protiv tropa Marko koji sedi u „Formi“.
Nema odmora dok traje obnova – jedini vredni u Gradskom parku radnici na građevini hotela „Sloboda“Pančevac / N. S.
Doduše, reporterka „Pančevca“ ni na biciklu u vožnji do kupališta na Tamišu nije osetila nikakv vetrić. Ali, autosugestija ponekad čini čuda.
Golubovi jedini na gornjem keju – tropska vrućina nije prepreka da se dođe do hranePančevac / N. S.
Usput, pošto je već bilo blizu 14 časova kad je za mnoge vreme ručka, nije bilo teško raspoznati kupače sa Tamiša – zahvaljujući razbarušenoj frizuri i mokroj kosi. Treba poslušati i savete – ne biti na suncu u „najgorem delu grada“. Ali Nedeljka, koju zovu Seka, kući ne ide do uveče.
– Ja sam ovde svaki dan od pola devet i ne idem do 5-6 sati – priča nam dobrano pocrnela Nedeljka.
Njen drugar sa „Tamiške plaže“, koji ne želi da „priča za novine“, ipak na moje pitanje da li se boje da voda nije za kupanje, prvi odgovora:
– Ma kakvi. To izmišljaju da bi popunili bazen – kaže on.
– Ma lažu. Pa onda bih i ja imala fleke. A gde su? Čak se ovde i ne istuširam, nego tek kad dođem kući. Vidi se da voda teče, da je prirodna. Ono što ovde fali je neki spasilac. A mogli bi da postave i neku trafikicu da se kupi bar voda, I kabine za presvlačenje. Mada ja ponesem i haljinu ispod koje obučem suvi kupaći. – rekla nam je Nedeljka.
U Pančevo je iz Banja Luke došla 1977. godine zbog ljubavi, pošto je muža Pančevca upoznala u Prijedoru. A kupanje na Tamišu ne propušta od 1978. kada je, kaže, ipak bilo lepše. Tada je postojala prava plaža – sa peskom i šljunkom, mada korpi u njeno vreme već nije bilo.
A Igor koji je upravo odlazio sa kupališta poželeo je da nešto poruči „komunalnim službama“ preko novina.
– Vi novinari biste mogli da nam pomognete, u stvari svima koji ovde dolaze. Ovi komunalci bi mogli malo bolje da čiste ovde, a ne samo da prazne kante. Čak kose travu zajedno sa bačenim papirima i drugim smećem. Neki mrtav golub i njegovo perje stoje danima nepočišćeni – govori mi Igor dok me vodi do mesta gde stoji pomenuti golub.
Otišli smo zajedno zatim i do dela prema centralnom delu keja, između dva ribolovačka društva, gde je Igor poželeo da nam pokaže i „izvaljene kamene klupe“ koje niko ne popravlja godinama.
Igor apeluje – ispravite krive betonske klupe!Pančevac / N. S.
– Možda su to namenili za nešto drugo. Ali bi, ipak, mogli ovaj deo da srede u međuvremenu. Čak i na terasi ribolovačkog kluba nema više suncobrana i hladnog pića. Valjda je i to namenjeno za nešto drugo. A u „Šaranu“ pivo je preskupo – vajka se Igor.
Usput srećemo i Jovana koji na Tamiš dolazi još od kada je imao pet-šest godina.
– Jeste, tada je bilo mnogo lepše. Postojala je baš prava plaža, mnogo više ljudi. Bilo je i muzike – priseća se Jovan, koji je posle male stanke odgovorio da je 1951. godište.
Neki drugi klinci koje smo snimili u vodi, možda će se takođe za sedam decenija sećati kako su se i oni kao mali kupali pored mosta. A dotle, nadamo se, biće valjda Tamiš čist, travnjaci počišćeni, građani pristojni da ne bacaju kutije cigareta i plastične flaše, kamene klupe ispravljene, spasioci na svom mestu, kabine dostupne gospojama za komforno presvlačenje, a pivo i kabeza u obližnjem restoranu ‘ladno i jeftino.
Ali ono što je sigurno je da mnogi Pančevci neće odustati od rashlađivanja i na gradskoj plaži i sledećih dana jer meteorolozi najavljuju maksimalne temperature između 37 i 39° C sve do nedelje, 18. avgusta.
Uskočile su u voz jer je država vapila i za njihovom radnom snagom, ali ekonomsko oslobađanje od 60-tih godina ženama će najčešće doneti i duplo radno vreme