Pančevački pčelari se ove godine susreću s nezapamćeno velikim brojem
uginuća pčela, a prema proceni dobro upućenih u ovu materiju, prosečni
gubici se kreću oko 50 odsto.
Slično je u ostatku Srbije, pa i u celom svetu, a stradanje pčelinjih društava je znatno povećano u odnosu na prethodne godine.
Šta je tačan uzrok ovog sumornog scenarija, nije nikome dokraja jasno.
Stručnjaci iznose razne teorije, a odgovore pokušavaju da daju i iskusni pančevački pčelari.
Oni smatraju da je nekoliko stavki bilo ključno za ovakav pomor, pre
svega parazit varoa, nedostatak polena i visoke temperature tokom leta.
Pčelari su na ovim prostorima, poput njihovih kolega na mnogim drugim mestima, imali velike gubitke u ovoj godini.
Prema rečima najiskusnijih proizvođača meda, nešto ovakvo nije
zabeleženo i ne nagoveštava ništa dobro.
Predsednik udruženja koje okuplja pančevačke pčelare Aleksandar Cvejić, neke od uzroka stradanja ovih plemenitih insekata treba tražiti i u sušnom letu i visokim temperaturama.
– To je imalo veoma loš uticaj na kasniji razvoj naših društava, kao i nedostatak polena u periodu odgajanja legla. Opaki krpelj varoa, kao i prethodnih godina, doneo nam je mnogo problema, bez obzira na to što ih pravovremeno i po nekoliko puta tretiramo raznim sredstvima. Kada se ove tri stavke spoje, postaju katastrofalne za odgajanje pčela. Tako se izuzetno mali broj pčelara ove godine može pohvaliti dobrim izimljavanjem. U prethodnim godinama tokom zime prosek gubitaka pčela bio je oko pet odsto, što je očekivano za normalnu sezonu. Ove godine u Pančevu to nije bio slučaj, jer se kod većine kolega stradanje pčela kreće od 30 do 50 odsto, dok kod nekih pčelara ide i do 90 odsto – kaže Cvejić.
On dodaje da je tek manji broj pčelara izimio svoja društva sa manje od 10 odsto gubitka.
– Događalo se da prilikom prvog pregleda košnica, oko 15. marta, pčelar konstatuje da je određeno društvo solidno izašlo iz zime, a da nakon mesec dana, početkom aprila, izgubi i tu zajednicu. Zbog svega navedenog apelujemo na državu da omogući pčelarima neke podsticaje kako bi očuvali ovu veoma bitnu granu za sve nas jer, kao što je poznato, život bez pčela na ovoj planeti ne postoji – ističe predsednik pančevačkog udruženja.
Prema rečima njegovog kolege i prvog među jednakim omoljičkim pčelarima Lazara Deheljana, veliko uginuće je zabeleženo i u pčelinjacima u tom selu, kao i u celoj Vojvodini i Srbiji.
– Procenjuje se da ima pčelara koji su izgubili i sto odsto društava. U Omoljici znam dvojicu koji su izgubili cele pčelinjake, a retki su oni, možda ih ima pet odsto, kojima je ostalo više od pola zajednica. Meni je, recimo, preživelo baš oko 50 odsto. A kada je reč o razlozima, teško je o tome govoriti. Moje mišljenje je da je na ovom području i šire osnovni uzrok parazit varoa, koji je redovna pojava na ovim prostorima još od 1979. godine. Drugi razlozi su izuzetno toplo leto i nedostatak polenovog praha u odgovarajuće vreme, pa su pčele ostale bez dovoljno razvijenog masnog tkiva, što je u različitim periodima do proleća dovelo do uginuća. Većina stručnjaka se drži ove teorije, što ništa ne dokazuje jer to niko nije decidirano tvrdio – navodi Deheljan.
Njegovo mišljenje je da se način za smanjenje ovolikih gubitaka možda krije u raznolikosti medonosnog bilja.
– Sadnja medonosnog drveća i medonosnog korova po kanalima i putevima i njihovoj okolini, primera radi, donela je određene uspehe u Nemačkoj. Pored toga, verujem da bi zabrana upotrebe totalnih pesticida u blizini košnica prilično uticala na očuvanje društava. Međutim, da sumiram, pravi razlog još niko nije izneo nigde, pa ni u Americi, u kojoj je stradalo između 60 i 70 odsto pčelinjih zajednica – kaže omoljički pčelar.
Predsednik omoljičkog društva pčelara ističe da bi kao rešenje za veliki problem pomora pčela možda mogao da posluži plan evropske asocijacije pčelara, koja namerava da razvije matice otporne na varou.
– Pozitivno je što bi tako bilo smanjeno uginuće direktno od varoe, pomenutog opakog krpelja. Inače, ranije je već bio razvijen određeni tip matica, ali se od toga odustalo jer je bilo neisplativo proizvoditi je. Varoa je ovamo došla krajem sedamdesetih godina prošlog veka iz Azije, preko Rusije. I ona je prirodni fenomen, jer je jedini nametnik koji ubija svog domaćina. Razlog je to što se ona razvija u zatvorenom leglu jer, kad je tamo, nije moguće stići nikakvim preparatom do nje – navodi Lazar Deheljan.
Predsednik Društva pčelara Starčevo Goran Stanković kaže i da među članovima tog udruženja ima uginuća pčela, kao i da je prema proceni takođe stradala polovina.
– Moja saznanja su da od 55 pčelara u našem društvu tek njih 20 odsto nema nikakve gubitke; 30 odsto njih je ostalo bez polovine pčela, a isto toliko ih je ostalo bez više od toga. I na kraju, 20 odsto kolega izgubilo je sve pčelinje zajednice. Dakle, situacija je maltene katastrofalna i jedina nada je da se nešto može nadoknaditi razrojavanjem preostalih društava – poručuje Stanković.
(Pančevac/J. Filipović)
Pčelari pozivaju voćare i ratare da pažljivo koriste pesticide
