Poput mnogih drugih pčelara i, prvi među jednakima u udruženju dolovačkih pčelara Radovan Šofej, ističe da je minula sezona bila relativno loša za proizvođače meda.

– Počelo je uobičajenim pripremama za bagrem, ali kada je reč o njegovom iskorišćenju, nema mnogo lepog da se kaže. Ja svoje pčele nisam selio, ali kolege koje su bile u Peščari navode da je bagrem solidno krenuo, ali su ga vremenski uslovi omeli. Tako da se nisu proslavili, iako su uspeli nešto malo meda da skupe, zavisno od spremnosti društava, kao i od meteoroloških uticaja – navodi Šofej.

Nakon toga je, prema njegovim rečima, usledila relativno oskudna
livadska paša, koju su omele vrućine, tako da ni tu nije bilo nekih naročito dobrih prinosa.

– Suncokret je bio relativno solidan, ali nisam izlazio u atar. Pčelinjak mi je na stacionaru, a najbliža paša je bila udaljena dva kilometra, pa u datim okolnostima prosek od 14 kilograma po društvu predstavlja solidan prinos. Inače, trenutno imam 38 košnica, nakon što sam smanjio broj, a planiram da ga još umanjim. Glavni razlog je to što su otkupne cene razočaravajuće, kao i odnos otkupljivača prema nama. Recimo, nudili su za suncokret 1,7 i 1,8 evra po kilogramu, što je blago rečeno
mizerija. Zapravo, zarada je ono što se proda s kućnog praga i prijateljima, bagrem na malo ide za 1.200 dinara, a suncokret za 1.000 dinara, što je kod mene zapravo miks s lipom, kestenom i drugim korovskim biljkama. Sve je to odraz odnosa i prema pčelama kao živim bićima i stanja u pčelarstvu u Srbiji, koje ne obećava. Moja procena je da će ostati samo najjači i eventualno hobisti. Situacija podseća na Mađarsku od pre petnaest godina, koja je davala dobre podsticaje i svako ko je imao malo slobodnog vremena krenuo je u pčelarstvo, misleći da tu leži silan novac. Međutim, kasnije kada su počeli da shvataju da od toga nema ništa, dešavalo se da su
pčelinjaci jednostavno napuštani, pa su počele da se javljaju bolesti i da se raznose na sve strane – navodi pčelar.

On ističe da je i kod nas sve prisutniji trend opadanja bavljenja ovim inače lepim i zdravim zanimanjem.

– Nemam neku svetlu viziju što se tiče srpskog pčelarstva, pogotovo što je prosek onih koji se bave „60 plus”, jer je mladih veoma malo. Eventualno ih ima u vidu naslednika onih koji već rade ozbiljnije. Mnogi i počnu, pa odustanu kada shvate da su za ovaj „sport” potrebna jaka leđa. Probali smo da ih animiramo i privučemo i bilo ih je pet-šest, da bi ih sada ostalo samo jedan do dva. Šta da kažem kada sam i ja na putu da smanjim broj košnica na hobi nivo od dvadeset društava. Istakao bih i da
se u nabavci matica oslanjam na Ljubomira Pejovića iz Mramorka, jednog od veoma iskusnih pčelara. On je mnogo uradio i na očuvanju banatske žute pčele, odnosno matice, a nas nekoliko ga podržava. Žuta je podvrsta karmike, koja je adaptirana na ove naše banatske uslove i otpornija je na klimu koju prate vetrovi, kasni mrazevi, moje je mišljenje, nego razni hibridi koji su isprobavani na ovim prostorima – kaže Šofej.

NOVI PRAVILNIK STUPIO NA SNAGU Pčelarima MANjI TROŠKOVI KOD SELIDBE KOŠNICA

PČELARSTVO NE SME DA POSTANE JOŠ JEDNA GRANA KOJA ODUMIRE Održani Dolovački dani pčelarstva na trgu ispred Doma kulture!