Klimatske promene očigledno ne utiču samo na preterano znojenje, pa čak i na povećanje smrtnosti ljudi, posebno u velikim gradovima kao toplotnim ostrvima, što pokazuju izveštaji iz Evropske unije, nego i na periode i intenzitet cvetanja pojedinih biljnih vrsta. A pošto su alergije sve češće i sve teže, očigledno je da su povećanje temperatura i suše takođe pogubni i za ljude osetljive na polene pojedinih biljaka.

Ambrozija podivljala

Prema izveštaju Zavoda za javno zdravlje, ova godina, u kojoj je zabeležen najtopliji jul u Srbiji od kada se vrše merenja, nije sasušila ambroziju, nego joj je čak prijala. U toku 25 nedelja, od druge nedelje juna pa do prve nedelje novembra, izmereno je ukupno 4.489 polenovih zrna po kvadratnom metru vazduha. To je za 26 odsto više nego u 2023, kada je merni uređaj Zavoda za javno zdravlje na krovu zgrade Gradske uprave zabeležio ukupno 3.302 polenova zrna. I period polinacije bio je za dve nedelje kraći.

Pobednici u količini polena su tise i čempresi, s 5.310 zrna. Onima kojima curi nos i koje grebe grlo kada ove biljke puštaju svoje sitne cvetove uteha može da bude to što je u 2024. zabeležen značajan pad, jer je 2023. godina završena sa ukupno 8.552 polenova zrna ovih biljaka.

I koprive, koja takođe spada u vrlo jake alergene, na sreću je bilo manje – 4.015 u odnosu na 5.628 polenovih zrna prošle godine. Zato je vrba skočila s 1.624 na 2.315 polenovih zrna, dok je breza tu gde je i bila, s nešto više od 1.700 polenovih zrna.

Semafor za polene

Ipak, poređenja biljnih vrsta samo na osnovu broja polenovih zrna ne govore o tome kakve i koliko jake posledice mogu izazvati po zdravlje ljudi. To zavisi i od njihove alergene moći, a pored ukupne koncentracije, i od broja dana tokom kojih su osetljivi ljudi izloženi dejstvu polena.

Zato treba znati da je period polinacije i ove godine, kao i prošle, bio najduži za trave i koprive, koje su cvetale skoro 200 dana. Ambrozija je i u ovom smislu ojačala u ovoj sezoni, pa je sa 103 skočila na 129 dana cvetanja, i to s 35 dana na izuzetno visokom nivou, u crvenoj zoni.

Boje jesu osnovni znak za raspone koncentracija, ali nije svejedno da li, na primer, u zelenoj boji ima jedno zrno ili 60 polenovih zrna u kubnom metru. Žuta boja označava koncentraciju od 60 do 100, a crvena iznad 100 polenovih zrna. Ambroziji, kao korovu koji izaziva posebno jake reakcije, dodeljeni su i posebni merni opsezi, pa zelena označava broj polenovih zrna do 30, a žuta od 30 do 100.

Boje se dodeljuju i biljkama u zavisnosti od toga kakve i kolike probleme prave, tj. koliko su alergene. Tako je „počasno crveno” mesto među drvećem, kao najjači alergen, dobila breza, a zatim su tu i trave, kopriva i ambrozija. Žuti su, između ostalog, tise/čempresi, jasen, orah, topola i hrast, a bezopasniji, kao zeleni, jesu vrba, četinari, dud, bukva, grab, javor, brest…

Kositi i zagađenje odnositi

U okviru izveštaja Zavoda za javno zdravlje Pančevo apeluje se da se svakako nastavi plansko održavanje javnih zelenih površina, što u našem gradu „Zelenilo” vrlo sistematično i čini, kao i planski odabir biljnih vrsta za ozelenjavanje. Na sreću, u Pančevu je breza, bar u poslednjoj deceniji, nestala iz asortimana našeg javnog komunalnog preduzeća, ali dete koje se rodilo moramo ljuljati, pa su i dalje drvoredi puni drveta bele kore. Svakako ne bi bilo zgoreg da i građani povedu računa o tome šta sade u svojim baštama, dvorištima i ispred kuća, te da se manu breza, pa i lipa, koje su čak u nekim evropskim zemljama zabranjene na javnim površinama. Iako mnogi misle da su topole glavni i najveći krivci za izazivanje alergija, pored trava i korova, koje moramo da suzbijamo, u najvećem procentu od drveća na našim prostorima reakcije izazivaju baš breza i lipa. Na sreću, za razliku od breze, koja skoro redovno kod obolelih dovodi i do alergijske astme, lipa, na koju je takođe osetljiv veliki broj ljudi, nije tako opasna.

Ono što je manje u moći samih građana jeste smanjenje zagađenja, osim ako niste radi i finansijski sposobni da vozite automobile na električni pogon. Jer je i koncentracije čestica polena u vazduhu u direktnoj korelaciji s količinom zagađenja, to jest koncentracijom zagađujućih čestica. Neke studije konkretno potvrđuju i to da je i broj alergičnih ljudi mnogo veći u urbanim sredinama, što i sami možemo primetiti.

Secimo bar korenje

I za ambroziju, kao i za ostalo korenje, u šta i ona spada, važi da je bolje čupati je nego seći. Ipak, teška je to rabota, pa za smanjenje koncentracije njenog polena dobro dođe i košenje u toku sezone cvetanja. Ove godine je kapacitete u smislu opreme za košenje „Zelenilo” povećalo i pomoću programa „Evropska unija za zelenu agendu u Srbiji”. U okviru „Mera za unapređenje kvaliteta vazduha u Pančevu”, kako se zvao projekat Grada, „Zelenila” i Zavoda za javno zdravlje, pored nabavke kosilica, meštani sela su imali priliku da više saznaju o tome kako da uništavaju ovaj korov i zašto je to neophodno.

Ambroziju je ipak teško preteći, posebno kada joj pogoduju vremenski uslovi. Rekorder čak nije ova, nego 2019. godina, kada je ukupna količina njenih polenovih zrna dostigla broj veći od 7.500. Za početak bi bilo dobro da svi saznamo kako ambrozija izgleda, a onda da pokušamo i da joj dođemo glave, to jest da je bar sečemo, a tamo gde možemo, i da čupamo i hemijski tretiramo.

(Pančevac / N. Simendić)

Upoznajte specijaliste Zavoda “Pančevac”