Generalni direktor “Srbijagasa” Dušan Bajatović izjavio je da će ugovor o nabavci ruskog gasa biti produžen na još šest meseci, ističući da su domaća skladišta trenutno maksimalno popunjena i da Srbija nikada nije raspolagala većim rezervama.

On je naglasio da potpisivanje zajedničke izjave u Vašington o sigurnom snabdevanju gasom u Evropi ne podrazumeva da Srbija može da računa na niže cene energenta, već eventualno na stabilnije isporuke.

Bajatović je naveo da je snabdevanje gasom iz Rusija i Azerbejdžan stabilno, uz popunjenost skladišta od 130 odsto, dok je prosečna popunjenost u Evropi oko 21 odsto. Kako je rekao za TV Pink, cilj je da se cena gasa za stanovništvo ne povećava, kao i da se, ukoliko uslovi dozvole, dodatno uvećaju količine iz Azerbejdžana.

Govoreći o infrastrukturnim ograničenjima, objasnio je da su kapaciteti u južnoj i jugoistočnoj Evropi nedovoljni za veće isporuke azerbejdžanskog gasa. Podsetio je da je u toku remont LNG terminala u Aleksandropolisu, dok je interkonekcija Grčka–Bugarska ograničenog kapaciteta. Najavio je i projekat izgradnje nove gasovodne trase od Niša, preko Beograda, do granice sa Mađarskom, čime bi se, uz postojećih 15 milijardi kubika kroz Turski tok, omogućio dodatni transport od 10 milijardi kubnih metara gasa.

Printscreen/TV PinkPrintscreen/TV Pink

Prema njegovim rečima, sporazum sa Rusijom obezbedio je Srbiji stabilnost i fleksibilnost, uz cenu nižu od tržišne, ali ostaje neizvesno kako će se evropske regulatorne mere odraziti na tranzit nakon 1. januara 2028. godine.

Komentarišući američku inicijativu o bezbednom snabdevanju Evrope, Bajatović je ocenio da je reč o nastojanju Sjedinjenih Američkih Država da ojačaju svoj energetski uticaj, dok se u Evropi vodi rasprava o zavisnosti od pojedinačnih dobavljača i posledicama po konkurentnost privrede u uslovima usporavanja rasta, pada zaposlenosti i proizvodnje.

On je naveo da će Srbija, kao potpisnica sporazuma, morati da nabavlja i američki LNG, ali da taj gas, proizveden iz uljanih škriljaca, ne može biti jeftiniji od konvencionalnog prirodnog gasa. Diversifikacija, kako je istakao, donosi manji geopolitički pritisak, ali ostaje pitanje cene.

Govoreći o energetskoj tranziciji, Bajatović je ocenio da su obnovljivi izvori nestabilni i zahtevaju balansiranje brzim kapacitetima, poput hidro i gasnih elektrana. Najavio je izgradnju reverzibilne hidroelektrane Bistrica, uz rok realizacije od oko sedam godina, kao i mogućnost izgradnje gasnih elektrana u saradnji sa Azerbejdžanom, pored planirane u Nišu, i u Novom Sadu.

Dodao je da Srbija treba da razmotri i izgradnju nuklearnih kapaciteta radi nadoknade termoenergetskih potencijala zasnovanih na uglju, navodeći da ruski “Rosatom“ nudi najkompletnije uslove — tehnologiju, gorivo i preuzimanje nuklearnog otpada.

(Pančevac/Pink.rs)