Mnogi vlasnici nekretnina veruju da hipoteka automatski prestaje da važi čim u potpunosti otplate stambeni kredit ili drugu obavezu. Međutim, i nakon izmirenja duga ona može ostati upisana u katastru sve dok se ne sprovede zakonom propisana procedura za njeno brisanje.

Prvi korak jeste da dug bude u potpunosti izmiren. Nakon toga banka ili drugi poverilac izdaje potvrdu da su sve obaveze ispunjene, čime se stiče osnov za pokretanje postupka brisanja hipoteke.

Ključni dokument u ovom procesu je brisovna dozvola, odnosno saglasnost poverioca za brisanje hipoteke. U njoj moraju biti navedeni podaci o vlasniku nepokretnosti, podaci o samoj nepokretnosti, broj i datum ugovora na osnovu kojeg je hipoteka upisana, potvrda da je dug u celosti izmiren, kao i izričita saglasnost za brisanje hipoteke. U praksi se ovaj dokument overava kod javnog beležnika.

Nakon pribavljanja brisovne dozvole podnosi se zahtev nadležnoj službi za katastar nepokretnosti Republičkog geodetskog zavoda. Uz zahtev se prilažu brisovna dozvola u originalu ili overenoj kopiji, dokaz o uplati takse i lični dokument, dok je u slučaju da postupak vodi drugo lice potrebno i odgovarajuće punomoćje.

Kako prenosi Blic Biznis, zahtev se može podneti lično, elektronski putem e-šaltera ili preko punomoćnika, poput advokata ili javnog beležnika. Zakonom je predviđeno da katastar o zahtevu odluči u roku od 15 dana, iako u praksi postupak, naročito u većim gradovima, može trajati i duže.

Po okončanju postupka donosi se rešenje o brisanju hipoteke. Tek tada se teret formalno uklanja iz lista nepokretnosti, odnosno vlasničkog lista, čime vlasnik dobija nekretninu bez upisane hipoteke.

Stručnjaci savetuju da vlasnici pre podnošenja zahteva provere stanje u listu nepokretnosti, kao i da nakon završetka postupka potvrde da je hipoteka zaista obrisana iz evidencije. Kod kredita odobrenih u stranoj valuti preporučuje se da od banke zatraže i izričitu saglasnost za brisanje hipoteke, pored potvrde o otplati duga.

Troškovi brisanja hipoteke najčešće iznose između 6.000 i 9.000 dinara. Najveći deo otpada na overu brisovne dozvole kod notara, koja obično košta od 2.000 do 3.000 dinara, dok taksa Republičkom geodetskom zavodu iznosi oko 3.000 dinara. Ako postupak vodi punomoćnik, potrebno je uračunati i trošak overe punomoćja, koji se uglavnom kreće između 1.000 i 2.000 dinara.

Zbog toga stručnjaci upozoravaju da se postupak ne završava samom otplatom kredita. Dok se hipoteka zvanično ne izbriše iz katastra, ona će i dalje biti evidentirana kao teret na nepokretnosti.

(Blic Biznis)