Većina Pančevaca voli slobodne vreme da provodi u najomiljenijem parku u gradu, popularnoj Narodnoj bašti. Sa dolaskom proleća budi se i priroda koja je na ovom mestu izuzetna. Narodna bašta je idelano mesto i za rekreativce jer pruža bogat sportski sadržaj.

Narodna bašta je najstariji park u gradu Pančevu. Prostire se na površini od 15 hektara, a nastala je polovinom 19. veka, 1829. godine na inicijativu tadašnejg upravitelja grada Mihajla Mihaljevića. Nekada je bila na samom obudu grada, ali se njegovim širenjem smestila gotovo u sam centar.

Ženja Marinković – JKP Zelenilo

– U tom perioda Narodna bašta je bila ne nekih 20 lanaca površine što danas iznosi 16 hektara, ona je vremenom smanjivana ali je i danas u očuvanom obliku. Kada je nastajala Pančevo je bilo varošica sa 20 hiljada stanovnika i bila je na obudu grada. Danas se ona nalazi u gradskom centru, Pančevo broji preko 100 hiljada stanovnika. Za Narodnu baštu je karkteristično da je u njoj odžana velika poljoprivredno – zanatska izložba za koju su se čelnici grada spremali čitave 3 godine i da je tada izložbu posetilo preko 100 hljada posetilaca. Za te potrebe je u Narodnoj bašti izgrađeno puno drvenih velikih paviljona. Fotografije svedeoče o njihovoj lepoti. Mi danas imamo uspomenu na to, ali taj događaj je bio od izuzetnog značaja.

Prema rečima Ženje Marinković, Narodna bašta je menjala svoj izgled. Na vrhumcu je bila 1905. kada je posebno bila uređena za veliku poljoprivredn izložbu, da bi kasnije tokom 20 veka bila i zapuštena. Danas o ovom divnom parku rečuna vode zaposleni u JKP Zelenilo.

Ženja Marinković – JKP Zelenilo

– Danas imamo preko 2000 stabala u samom parku i postoje mnogi pisani podaci o tome kako je ona funkcionisala, ali jedini živi svedoci svih promena u ovom parku su hrastovi koji se nalaze duž trim staze, to su 4 hrasta lužnjaka pod čijom senkom se već dva veka igraju deca. Narodna bašta broji mnogo različitih biljaka, ono što je trenutno akturelno je dren koji je u cvetu, tu su i stare tise, imamo i ginko bilobu, imamo mečije leske, različite vrste lipa, javora, hrastrova, to su vrste koje su se sadile u predhodno periodu, 60- tih i 70 – tih godina prošlog veka. Mi se trudimo da Narodna bašta drži korak sa svetom i imamo da kažem i moderne biljke, kao što su indijski jorogovan i ariši.

U Narodnoj bašti mogu gotovo svakodnevno da se vide roditelji sa svojim mališanima, ili najstariji sugrađani koji ovde vole da posede na klupama ili prošetaju. Ona takođe pruža i mogućnost ljubiteljim sporta i rekreacije da uživaju na trim stazi ili spravama koje su postavljene.