SLAVKO RADOJČIĆ, HUMANITARAC: Kupi korak da pobedimo rak

Prvi među jednakima u ovoj časnoj družini dobrih ljudi jeste Slavko Radojčić, predsednik i glavni pokretač svih akcija. Slavko gotovo da ne staje, svuda ga ima, uvek je spreman da pomogne. Koliko god je to u njegovoj moći. Nekada je to lakše, nekada teže ostvarljivo, ali Slavko se ne predaje…Udruženje dobrih ljudi „Ognjište” do sada je organizovalo i pet hodočašća, a Slavko je u utorak, 23. maja, krenuo na svoje treće samostalno…

Put dug 250 kilometara od Omoljice do Sokobanje, sa 1.500 metara preko vrha Rtnja, a sve s ciljem da se sakupe sredstva za potrebe dece koja se leče na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, blagoslovili su srpski patrijarh Porfirije i vikarni episkop toplički Petar.

– Posle sastanka u Institutu s načelnicom stacionara doktorkom Lejlom Paripović i glavnom sestrom Snežanom Čurić, koje su mi objasnile šta bi od opreme doprinelo uspešnijem lečenju dečice, odlučio sam da 23. maja krenem na humanitarno hodočašće od Hrama Svetog oca Nikolaja u Omoljici do Crkve Svetog Preobraženja Gospodnjeg u Sokobanji. Posetiću manastire Koporin i Svetu Petku Izvorsku kod Paraćina, a zatim ću započeti uspon preko prevoja Čestobrodica, do najzahtevnijeg dela prelaska preko vrha Šiljak (na 1.565 metara nadmorske visine) planine Rtanj, odakle ću se spustiti u Sokobanju. „Čiko, hvala ti što želiš da nam pomogneš”, ove reči kao sablja pogodile su me u srce i jedva sam uspeo da sakrijem suze od male Darije i njenih roditelja. Ovaj anđeo iz malenog sela na Goliji je jednom prostom i iskrenom rečenicom izazvao buru osećanja u mojim grudima. Sada su motiv i želja još veći. Ne da ću da pešačim nego ću da preletim Rtanj – siguran je Slavko u svoje namere pred polazak na još jedan humanitarni put.

Između ostalog, Institutu su potrebni monitor vitalnih funkcija, zatim novi infuzomati, specijalne stolice, inverter klima…

– Uz pomoć dobrih ljudi pokušaćemo da rešimo ovaj problem. Možda nećemo uspeti da sakupimo novac za sve, ali siguran sam da ćemo bar dobar deo sakupiti. Iskreno verujem da niko neće ostati imun na reči malog anđela i da će pomoći shodno mogućnostima. Molim sve ljude dobre volje da se uključe u ovu akciju i da „kupovinom” koraka olakšamo borbu tim divnim klincima – s mnogo emocija u glasu govori junak naše priče.

Slavko je svojevremeno pešačio i od Pančeva do Cera kako bi pomogao bolesnom Todoru. Tada je povredio nogu, ali posle 139 pređenih kilometara uspeo je da sakupi skoro 300.000 dinara.

– Bilo je to predivno putovanje. Na primer, u Platičevu su me ljudi prepoznali, zaustavili i dali novčani prilog. Takođe mi se dogodilo da su me dva gospodina u automobilu zaustavila, izašla, pozdravila se i dala prilog – prepričava Slavko svoje humanitarne avanture.

Tada se pridružio i svojim kolegama iz organizacije „Cerski marš” u Šapcu, održao je govor i napomenuo da je potrebna pomoć za malog Todora.

– Doček u Šapcu bio je zaista fantastičan. Momci i devojke su me lepo ugostili. Imao sam veliku čast da održim govor pred sam marš na Trgu šabačkih žrtava i da nosim ikonu na čelu kolone – ponosno govori Slavko.

U poslednje dve – dve i po godine ovo će biti peto hodočašće koje organizuje udruženje „Ognjište”, a do sada je ovim putem, i uz pomoć prijatelja udruženja, sakupljeno oko 3.000.000 dinara za decu obolelu od teških bolesti. Pored hodočašća, „Ognjište” u saradnji s frizersko-kozmetičkim salonom „NN Studio” organizuje humanitarne dane i još niz raznih aktivnosti, pa pomoć ovoj deci prelazi 5.000.000 dinara u protekle dve godine.

– Pored pomoći oboleloj deci, pomažemo i porodice sa socijalnim potrebama, zatim ustanove koje brinu o osobama sa intelektualnim poteškoćama, kao i Crkvenu kuhinju u Beogradu. Tako smo više puta nosili pomoć manastirskom domu Svete Petke Izvorske, kao i u manastir Ljubostinja. Takođe, skućili smo tri višedetne porodice. Kupili smo dve kuće, u Novom Miloševu i u selu Kurjače kod manastira Nimnik, a jednu u Vladimirovcu kompletno smo renovirali. Osim ovoga, tu je već četiri godine i „Božićni karavan”, uz podršku kompanije NIS a. d. Novi Sad, što podrazumeva podelu paketića za najmlađe iz Dnevnog boravka „Neven” pri školi „Mara Mandić”, za Dečje odeljenje Opšte bolnice u Pančevu, za Sigurnu kuću i još nekoliko ustanova. Pored ovoga, odazivamo se i akcijama dobrovoljnog davanja krvi, pa sam ja do sada dao krv preko trideset puta – ponosan je Slavko na sve što su on i njegovi prijatelji postigli.

Pored „NN studija” i kompanije NIS, „Ognjištu” često pomažu i „PAN ledi”, „Taksi Petrol”, STR „Snježana”, „Fontana”, „Dućan brašna”, „Mrkela komerc” i mnogi drugi.

– I pored toga, naše mogućnosti su skromne jer je, nažalost, mnogo bolesnih, pa je nemoguće svima pomoći. Sve što smo uradili jeste zasluga dobrih ljudi i našeg ličnog angažovanja. Nemamo podršku institucija i sve što radimo isključivo je volonterski i ljudski. Ja, na primer, svoj godišnji odmor i slobodne dane neretko koristim kako bih pomogao nekome. Tako je i ovog puta, pet dana godišnjeg odmora sam „okrnjio” za ovo hodočašće – dodaje Radojčić.

„Ognjište” je pomagalo i poplavljenim područjima u okolini Pirota i Bele Palanke, odnelo je novčanu pomoć (270.000 dinara) u Ambasadu Sirije posle katastrofalnih zemljotresa…

– Prošle godine smo Aleksandar Prešern, Aleksandar Šekularac, Stanko Balaban, Jovan Crnjin i ja pešačili do Ostroga. Naša misija je vera u ozdravljenje bolesnih mališana i ljubav. Na ovom putu sam se uverio da su Srbija i Crna Gora prepune dobrih ljudi. Da nada u bolje sutra postoji. Na primer, kada nam je ponestalo zavoja, ušli smo u apoteku u Prijepolju i napunili korpe zavojima i drugim neophodnim medicinskim potrepštinama. Kada su radnice u apoteci čule za našu avanturu, nisu nam naplatile proizvode. Zaista, pamtim samo dobra dela ljudi koji nam pomažu na putu do cilja. Najveći utisak je prijem kod ljudi, to nesvakidašnje gostoljublje srpskog seljaka i domaćina – kaže Slavko.

Ovaj humanitarac ne misli da stane, da se zaustavi. Planira i duži put, kaže da bi voleo da pešači do Soluna, ali plan se tek „krčka”.

Slavko poštuje istinske vrednosti, neguje tradiciju, a zajedno sa suprugom Sekom teži da tako vaspitava i svog sina.

– Porodica mi je uvek na prvom mestu, pa imam veliku podršku od supruge i sina, kao i od kumova i prijatelja. Pored pomoći onima kojima je potrebna, već sada učim sina pravim vrednostima i da zna kako da u životu poređa životne prioritete. Tako mog osmogodišnjeg Dušana, kad god mogu, vodim sa sobom da uručimo pomoć gde je potrebno, što on rado prihvata. I gotovo uvek neke od svojih igračaka daje u „dobrovoljni prilog” kako bi olakšao detinjstvo neznanim drugarima. Verujte mi, deca iz njegovog razreda su zajedno sa učiteljicom sakupila dobrovoljni prilog – ponosan je dok govori ovaj dobri čovek.

Predsednik Udruženja dobrih ljudi „Ognjište” zaposlen je od 1996. godine u Rafineriji nafte Pančevo, gde ima veliku podršku kolega i svojih nadređenih.

– Zaista svi imaju razumevanja za moj dobrotvorni rad i pomažu. Pored toga što kompanija svake godine za božićne praznike daruje između 150 i 200 paketića za decu, postoji i sindikalna sekcija preko koje je obezbeđeno da 80 radnika NIS-a odvaja 200 dinara mesečno od plate i taj novac se preusmerava na račun „Ognjišta”. To je ujedno i jedini stalan priliv novca. Sve ostalo se odvija na bazi dobrovoljnosti i shodno mogućnostima – ne zaboravlja Slavko da i javno zahvali svojim kolegama.

Slavko je na novi put krenuo u utorak, 23. maja, iz Hrama Svetog oca Nikolaja u Omoljici, a prvu etapu je okončao u Landolu.

U sredu je pešačio od Landola do manastira Koporin, a u četvrtak, 25. maja, na veliki praznik Spasovdan, od manastira Koporin do Jagodine. U petak, 26. maja, Slavko korača od Jagodine do manastira Sveta Petka i sela Izvor, a u subotu ga put vodi od manastira Sveta Petka do etno-hotela „Balašević”. Za nedelju, 28. maj, planiran je uspon na vrh Šiljak na planini Rtanj, koji se nalazi na 1.565 metara nadmorske visine, a potom i silazak u Sokobanju do Crkve Svetog Preobraženja Gospodnjeg.

(Pančevac/Aleksandar Živković)