ČLANICA GRADSKOG VEĆA MARIJA JEVIĆ Moj cilj je pozitivan imidž grada i podrška umetnicima

Čak ni „dežurni” posetioci svih kulturnih dešavanja nisu mogli da ovog proleća proprate sve što nam se nudilo u Pančevu. Posebno zato što nije ni bilo vremena da se od iste večeri razdvoje značajne i kvalitetne predstave, izložbe, književne večeri, koncerti… Iako je sve vreme bilo mnogo povoda da porazgovaramo s Marijom Jević, koja, kao članica Gradskog veća za kulturu, ali i omladinu, što ovom prilikom nije predmet naše priče, skoro da nije propuštala nijedan od tih događaja, podržavajući i na taj način „kulturnu scenu”, kraj sezone je pravo vreme za svođenje računa. I sama kaže, na pitanje šta je za nju od svega toga ostalo za pamćenje, da je to teško reći.

– Ono što je najsvežije i što bih izdvojila sigurno je izložba Milenka Prvačkog koja je još aktuelna u galeriji Narodnog muzeja. Dugo je bila očekivana, sigurno i zato što Milenko samostalno nije izlagao u svom gradu od kada je otišao u Singapur. A jedna od manifestacija, koja je bila sjajna i nekako drugačija u odnosu na prethodne, bio je BUDI, to jest Bijenale umetničkog dečjeg izraza – živ, veseo, sa dosta događaja, kako i dolikuje takvom festivalu, i posebno interaktivan sa svojim „malom” publikom. Imali smo i dosta jubileja kojima smo posvetili posebnu pažnju – od sto godina pančevačkog Narodnog muzeja do trideset godina Zavoda za zaštitu spomenika. „Eks teatar fest” je s pedeset jednom godinom postojanja jedna od najstarijih manifestacija ne samo u našem gradu nego i u Srbiji.

Značajno je da na njemu negujemo eksperimentalni teatar, koji nije baš tako popularan, ali je publika vrlo zainteresovana za te predstave. Sreća je bila što sam pre nekoliko godina uspela da uspostavim saradnju sa selektorkom Sunčicom Milosavljević. Ona je uspela da podigne kvalitet tog festivala i svake godine je to neki novi izazov koji željno iščekujemo jer nam je to možda i jedina prilika da vidimo izuzetna pozorišna ostvarenja pred našim pragom. Teško mi je da se setim svih događaja, a da neki ne propustim. Pamtićemo i „Klasik fest” i sjajne koncerte pančevačkih klasičara, uvek tako značajne „Rukopise”, raznovrsne „Majske dane knjige”, prelepe „Dane prota Vase”, izložbu dokumenata o Urošu Prediću u Muzeju, kao i događaje u našim selima: „Zlatnu dirku” u Ivanovu, posthumnu „Žaoku” u čast Zorana T. Popovića u Kačarevu, „Sećanja na Miloša Crnjanskog” u Starčevu… – ističe Marija Jević, izvinjavajući se svima onima koji su možda propušteni.

– Više bih volela da na to pitanje Sunčica odgovori. Ja mogu da kažem da je to bio dobar kontakt od početka. Odmah smo se razumele, odmah smo znale šta želimo. Kada je došla prvi put kod mene, donela je bombonjeru i rekla je: „Ovo je da krene slatko”. I tako je i bilo, i to ne slatko u smislu slatkorečivosti, nego smo stvarno „slatko” sarađivale. Još se i danas pamte predstave od te 2018, kao što su „Sumnjivo lice”, „Smrt fašizmu! O Ribarima i Slobodi”…, pa sve do ovih poslednjih.

– Zadovoljna sam što Grad Pančevo ima tu mogućnost da svojoj publici obezbedi dosta besplatnog programa. Nije lako sebi priuštiti kulturu jer često odbijemo taj „višak”, a opet smo željni upravo tog „viška”. Naravno, publika koju mi negujemo nije tu zahvaljujući besplatnim kartama. Ali je sigurno da bi je bilo manje, ne samo po broju nego i po kvalitetu ljudi koji posećuju kulturna dešavanja.

– Kada sam došla na ovo radno mesto, to jest na ovu funkciju, u avgustu 2020. godine, moja ideja je bila da stvaram pozitivan imidž u gradu u oblasti kulture i omladine. A da bih to uspela, neophodno je da komuniciram s ljudima. Nije to bilo zbog toga da bih stvarala sopstveni imidž, nego da bih pokušala da razumem ljude iz oblasti kulture i umetnosti iz njihove pozicije, iz prvog lica, da zamislim kako bih se ja osećala kada bih bila na njihovom mestu. Želim da istaknem da treba da budemo ljudi i da budemo dobri jedni prema drugima, da ne sputavamo jedni druge i da svakome damo šansu da se ostvari. Želim da svima njima bez razlike budem i neka vrsta zaštite i oslonac i podrška, da jednostavno imaju kome da se obrate kako bi što kvalitetnije sproveli u delo svoje ideje. Da im to na kraju krajeva bude i podstrek za njihova dalja ostvarivanja i ostvarenja.

– To često nije lako. Ali bih napravila paralelu s dobrom slikom. Pitala sam nekoliko puta slikare šta je kriterijum da bi jedna slika bila dobra ili loša. Svi su mi odgovorili da jasnih kriterijuma nema, da se slika može dopasti ili ne i da je to u oku posmatrača. U Pančevu ima oko sto akademskih slikara, na šta smo jako ponosni, i naravno da ih sve ne poznajem. Ali s obzirom na to da sam desetak godina u kulturi, s mnogima imam kontakt i nastojim da im pomognem što je više moguće. Ne ističem svoje mišljenje. Moje je da im pružim mogućnost da se prikažu publici, koja će odlučiti o tome šta je dobro. Tako je i sa ostalima. Nastojim da negujem dobar odnos sa svima, kao i sa ustanovama kulture, ali ne zato da bih ja bila dobra, nego da bih mogla da im pomognem. Nekada to, naravno, bude malo, nedovoljno, a nekada i dovoljno. Ali za svakog znam da sam dala sve od sebe da mu pomognem.

– Direktore predlažu upravni odbori. Slično je bilo i kada sam rukovodila Domom kulture u Kačarevu, a zatim Domom omladine. Nisam ja neposredno formirala timove, ali sam se uvek trudila da od svakog zaposlenog izvučem maksimum. Svakom od njih sam davala slobodu i mogućnost da budu kreativni, da predlažu što više ideja, da imaju inicijativu. A moje je bilo da ih podržim. Takav odnos imam i prema direktorima. Naravno, i oni se razlikuju, ali sigurna sam da ulažu sve svoje kapacitete u to što rade.

– Za kulturu nikada ne bi bilo dovoljno novca koliko god da se odvoji. Ali ono što je moj argument kada predlažem svoj budžet, jeste da će sve te ulice jednog dana postati deo kulture. I da kada želimo da se pokažemo pred nekim, pred važnim svetom koji nas ne poznaje, uvek krenemo da se hvalimo od kulture. Naišla sam na razumevanje, sudeći i po tome što smo i ove godine imali veća sredstva za kulturu nego prošle. Posebno su izdvojena veća sredstva za „kulturno leto”. Pretpostavljam da je to rezultat i toga što smo prošle godine dobro radili. Onda i nije tako teško dodati još malo novca, koji je uvek za kulturu značajan.

– Imamo baš ambiciozan program. Skoro svakog dana u toku jula i avgusta biće ponečeg. Svake srede slušaćemo džez, ostalih dana biće i soula i bluza, evergrina, tamburaša, pop i rok muzike, klasike… Namera je bila da obuhvatimo različite muzičke žanrove, ali i da ostanemo u domenu „kulture”. Akcenat je i na mladima, kojima je namenjen upravo veliki deo ovih muzičkih programa. Za decu organizujemo i radionicu karikature Nikole Dragaša u krugu u Gradskom parku, zatim „Potragu za blagom”… Već je počela i škola crtanja. Ideja je bila da svi ti programi budu dostupni na javnim prostorima svim građanima.

– Rukovodim se rečima profesora Bojanina koji nam je govorio da uvek treba da se zapitamo: „Šta znam, odakle znam i šta ne znam?” Mnogo toga u toku svih tih godina sam naučila, posebno kada je organizacioni deo posla u pitanju. Ali i dalje uvek kritički preispitujem ono što uradim i tražim da mi i drugi daju kritiku koja je konstruktivna. Otvorena sam za sve ljude iz kulture i umetnosti da mi kažu šta misle da bi moglo drugačije, a šta bi moglo biti bolje. Lepo je kada nas neko i pomiluje rečima, kada vam kaže da ste nešto baš dobro uradili, ali je dobro čuti i različita mišljenja. To nas vodi uvek samo napred.

(Pančevac/N. Simendić)