Ozren Simjanovski se tri godine nalazi na čelu Novinsko-izdavačke ustanove „Makedonski informativni i izdavački centar”. Kako ističe, u fokusu mu je razvoj i primena jasne strategije preduzeća, čime će odgovoriti na sve izazove. Prvobitna namera mu je bila da samo pomogne preduzeću, međutim, energija svih članova Nacionalnog saveta Makedonaca kao osnivača ove izdavačke ustanove, promenili su njegove planove – rešio je da postane deo tima. Uz ovo, predaje na fakultetu, mnogo čita, uživa u društvu najbližih…

PANČEVAC: Recite nam nešto o ranoj mladosti i obrazovanju.
OZREN SIMJANOVSKI: Živeli smo lepo, ali skromno. Kao oficirsko dete sam se rano naučio disciplini i poštenju. Nikada nisam bio kažnjavan jer u mojoj porodici nisu važile kazne. Svaki problem rešavali smo razgovorom. Mnogi su mi u detinjstvu govorili da sam stidljivo dete. Međutim, nisam bio takav, voleo sam da sa svima ostvarim komunikaciju, pogotovo u školi. Uživao sam da učim i saznajem stvari, otkrivam neke nove načine razmišljanja o svetu. Sve me je vuklo, i matematika, i književnost, i umetnost, i priroda i društvo. Najveći izazov za mene su, zapravo, bili vršnjaci. Bilo mi je teško da se snađem u situacijama kada kontrola nije u mojim rukama, kada igre postanu grube i ne tako slatke: nisam umeo da pregovaram o stvarima, mislim da mnogo puta nisam mogao čak ni da razumem šta se i zašto tako dešava. Kao veliki, važan i zapravo najteži deo svog obrazovanja vidim učenje kako da budem s drugima. Kada je formalno obrazovanje u pitanju, diplomirani sam pravnik.

• Veoma mladi ste ušli u brak.
– Da. Sa suprugom Tijanom sam zajedno od studentskih dana. Bila je to ljubav na prvi pogled, koja traje, evo, već 25 godina: ona je imala 21 godinu, a ja 23. Najsrećniji trenuci u mom životu su sasvim sigurno dani kada su se rodila naša dva sina – Dušan i Ognjen. Generalno znaju da me usreće male stvari, kao iznenadno putovanje s voljenom osobom koje se nedavno dogodilo.

• Čuli smo da volite da čitate.
– Čitanje je zaista korisno, pruža nove avanture svakom novom pročitanom stranicom i daje mogućnost da se lično usavršavamo na mnogo načina. Svakodnevno čitam. Zbog svoje profesije i danas najčešće čitam tekstove i knjige različite tematike: za decu, stručnu literaturu, ali kada nađem vremena, opustim se uz beletristiku. Bajke i pesme za decu obeležile su moje detinjstvo i odrastanje, pomogle su mi da proširim svoje vidike i razvijem ljubav prema knjizi. Sa pet godina dobio sam na poklon knjigu „Najlepše bajke sveta” i iz nje sam učio da čitam. Dobra dela junaka su me podsticala i motivisala da činim dobro i da verujem u pobedu dobrog nad zlom. Iz bajki sam naučio da osoba koja je uporna, hrabra, dovitljiva, saradljiva, strpljiva, osoba koja drži svoju reč i ne posustaje u teškim vremenima, pobeđuje. Deca treba da čitaju bajke jer su inspirativne i podstiču na maštanje i umetničko stvaranje. Od srpskih pisaca i pesnika, najviše volim da čitam Duška Radovića i Ljubivoja Ršumovića. Oni su prosvetitelji koji decu upućuju na izvore znanja i mudrosti na šaljiv i zabavan način. Slikovitost i ritam njihovih stihova podstiču radoznalost i čine znanje jačim i trajnijim.

• Najviše vremena zaokupljeni ste radom na direktorskom mestu u NIU „MIIC”. Šta je aktuelno na tom polju?
– Nažalost, deo smo društva u kome je potpuno normalno da su mediji po kvalitetu na niskom nivou, ali sagledavajući sve okolnosti, smatram da su tu gde smo ih mi kao društvo i postavili. Kako je danas nemoguće zamisliti bavljenje bilo kojom delatnošću a ne koristiti moderne tehnologije i razna softverska rešenja, tako ni mediji nisu ostali imuni na to. Korišćenje modernih tehnologija i digitalizacija podrazumevaju brz i efikasan način dolaska do informacije, a informacija je znanje. Naše preduzeće prepoznalo je nužnost da započne elektronsku komunikaciju sa svojim čitaocima. Brzina života i diskusija koja prati iznete stavove na društvenim mrežama stvaraju interaktivni odnos koji nastaje samim objavljivanjem stavova.

• Kako ste rešili da preuzmete ovu zahtevnu funkciju?
– Nije to bila brzopleta odluka. Prethodnih godina sam živeo uz preduzeće, najpre sam kao član Upravnog odbora uživao u uspesima i tugovao nakon određenih neuspeha. Ali uspeo sam da sagledam kompletno stanje u svim segmentima: mnogo vremena proveo sam u konstruktivnim razgovorima sa onima koji su gradili preduzeće i doveli ga do toga da danas bude u koraku s vremenom, a svima nama je ostao veliki zadatak da se ne dozvoli urušavanje svega što je do sada urađeno. Ono što je svih ovih godina ostvareno mnogo je više od neupitne ljubavi prema makedonskoj zajednici. Sav taj predan rad, energija i ljubav svih onih koji su do sada na bilo koji način učestvovali u radu NIU „MIIC” doveli su do toga da sa svojim timom, ljudima koji su moja snaga, verujem da su pred nama bolji dani. Postavio sam pred sebe i svoje saradnike zadatak da pričamo o radu i našem programu mnogo više, da čujemo mišljenja i onih kojima naš optimizam nije zvučao realno, ali i one koji su nam svojim komentarima i verom u nas davali dodatni vetar u leđa: za zdravu priču spremni smo da se borimo. Nije potrebno mnogo mudrosti da razumete funkcionisanje medija: budite aktuelni, inovativni i interesantni i radite korisne stvari po društvo i prvenstveno našu makedonsku zajednicu. Hvala svima što su prepoznali naš trud i podržali nas na pravi način. Mogu da obećam da ćemo u narednom periodu praviti još kvalitetniji materijal.

• Kakve su vam ambicije u vezi s preduzećem?
– NIU „MIIC” poslednjih godina predstavlja sam vrh informisanja na makedonskom jeziku u Srbiji. Ambicije su i do sada bile izuzetno visoke, a praksa pokazuje da napornim radom i rezultati dolaze. Postoje ključna pitanja koja sam i lično sebi više puta postavljao: da li je ovo naš maksimum, da li ćemo dozvoliti da preduzeće preživljava uz veliku ljubav samo onih što su na terenu i uz podršku pojedinaca? Smatram da to nije ono što naš kolektiv zaslužuje, nemamo pravo da krivimo druge za naše poraze, već moramo da se mnogo više i jače borimo za svoje mesto u svetu medija. Napravio sam četvorogodišnji projekat koji će na kraju pokazati koliko smo sposobni da napravimo korak napred i pokrenemo informisanje na makedonskom jeziku s mesta na kome se danas nalazi. Posao koji treba da obavimo nije i neće biti lak, u organizacionom delu preduzeće više neće biti ono koji se miri sa sudbinom i prihvata stanje takvo kako jeste. Od državnih institucija tražićemo da nam pokažu put kojim treba da krenemo da bismo naišli na njihovu podršku. Medijskom pokrivenošću, popularizacijom kod čitalaca i podizanjem marketinga na viši nivo pokazaćemo svojim primerom u kom smeru je potrebno da idemo svi zajedno: svojim saradnicima i sponzorima nudimo saradnju na obostrano zadovoljstvo, a ne molimo za pomoć, jer je samo takav princip dugoročno održiv i zdrav. Moramo da učinimo sve da zadržimo dobre tradicionalne vrednosti, a da istovremeno prihvatimo kvalitetna moderna rešenja koja će unaprediti servis koji pružamo građanima.

• Imate stručnu, iskusnu ekipu. Kako je podmlađujete?
– Predlažemo svim početnicima da se uključe u rad Sekcije mladih novinara koju planiramo da otvorimo i da predlože sve ono što bi im moglo pomoći na početku karijere. Uz to, kampom „Mladi novinari” započinjemo veliku akciju organizacije najkvalitetnije škole novinarstva, gde ćemo od septembra na više lokacija započeti rad s najmlađima. Naš primarni cilj jeste da ne zatvaramo oči pred vremenom mobilnih telefona i računara, već da decu uvedemo u novinarstvo i pružimo im priliku da osete lepotu i čari ovog posla pre nego što ulica odradi svoje. U najmanju ruku to nam je i obaveza jer veće bogatstvo od dece nemamo.

• Kako znate da pravite prave poslovne poteze? Kakvi su vam planovi?
– Ceo menadžment, marketing i ja uvek smo na terenu, uključeni smo u forume, pratimo sajtove i komentare i imamo lični kontakt sa čitaocima. Razmatramo sve sugestije i savete i odgovaramo na sve upite i samo tako, ukoliko ste u stalnom kontaktu s korisnicima, možete da zadovoljite njihove potrebe. Morate voleti posao koji radite; nastojimo da pokrijemo sve trendove i da NIU „MIIC” bude medij za sve. Želimo da stvorimo instituciju koja svojom društvenom odgovornošću daje primer svima, ne samo medijima. Naš humanitarni rad je prepoznatljiv jer pre svega svi mi kao pojedinci želimo da pomognemo, a s našim sponzorima bili smo učesnici velikog broja humanitarnih akcija. Trenutno radimo na akcionom planu koji će proizvesti napredak i pogodnosti za naše čitaoce. Imam sreću da sam okružen izuzetnim ljudima. U timu imamo spoj mladosti i iskustva, različitih vrednosti i raznovrsnih veština. Otvoreno komuniciramo, razmenjujemo ideje, diskutujemo, učimo jedni od drugih i zajednički stvaramo planove, koje potom, takođe svi zajedno, pretvaramo u rezultate. Vodimo se principom da je važno stići do cilja, ali da je takođe veoma važno i kojim putem se do njega dolazi. A kad stignemo tamo gde smo želeli, odvojimo malo vremena da proslavimo jedan uspeh i nastavimo ka sledećem. Zahvalio bih svojoj porodici, a i porodicama svojih saradnika, na velikom razumevanju i podršci koju dobijamo za naš projekat. Svi zajedno smo svoje vreme podredili zajedničkom cilju i bez te podrške ništa ne bi bilo moguće. Verujem u ljude, u grad i zemlju u kojoj sve ovo podižemo na izuzetan nivo, svestan da se kvalitetan rad uvek isplati.

• Pored ovog zahtevnog angažmana, stižete i da predajete na fakultetu na Internacionalnom univerzitetu u Novom Pazaru?
– Trudim se da postavljam jasne i dostižne ciljeve. Cilj mi je da naučim studente da vole svoj jezik, nauku i druženje, da poštuju multikulturalnost i različitost, da zavole školu i učenje, a da znanja koja steknu ne zaborave, već primene u različitim životnim situacijama. Cilj mi je da me ne pamte po strogoći, već po osmehu i zajedničkim dogodovštinama u učionici i van nje. Izuzetno mi je važno da studentima pružim mogućnost da u podsticajnom okruženju kvalitetno provode vreme tokom redovne nastave i vannastavnih aktivnosti. Usmeravam ih i motivišem da postanu bolji i uspešniji, kao što i oni mene podstiču da napredujem. Neprekidno se usavršavam kroz različite vidove stručnog usavršavanja i pratim nove tendencije u obrazovanju kako bih efikasnije ostvario zadate ciljeve.

• Šta smatrate svojom vrlinom, zbog čega ste ponosni na sebe?
– Vrlina mi je to što sam iskrena osoba pre svega prema sebi, a potom i prema drugima. Iskrenost je danas veoma teško dobiti, naročito zato što ljudi znaju tu vrlinu da iskoriste. Ponosan sam što sam dobar otac, suprug, prijatelj, kum, što nisam razmažen i živim kao većina poštenih ljudi u našoj zemlji.

(Pančevac/S. Trajković)