SKIPER VARGA OTVORENO ZA PANČEVAC O IZAZOVU KOJI GA ČEKA: Spremamo se za Roleks kup na Malti! Trka traje šest dana i šest noći! SREĆNO, KAPETANE!

Na ovom interesantnom i prestižnom takmičenju poklonika ovog sporta Zoran je prvi put učestvovao pre dvadeset pet godina i od tada je možda propustio samo nekoliko trka.

– Ovo je regata od 104 milje, a regatno vreme za koje se mora stići na cilj iznosi trideset dva sata. Mi smo uspeli da trijumfujemo pošto smo trku završili nakon osamnaest sati plovidbe – počeo je priču o još jednoj lepoj avanturi Zoran Varga.

Brindizi je mesto u Italiji, malo južnije od Barija, pa samo pravi majstori ovog sporta koji more poznaju kao svoj džep bez muke stižu do Grčke i Krfa.

– Moj brod je usidren u Sivosu, mestu na kraju Krfa, pa smo vreme plovidbe do mesta na kome je startovala regata iskoristili za trening, jedrenje, vežbu… Ovoga puta imao sam odličnu posadu. Desna ruka mi je bio Dragan Vasić, čovek koji je tri puta jedrilicom prešao preko Atlantika, a naš tim su činila i dva zaljubljenika u ovaj sport iz Mađarske, koji inače voze „trkalice”, one lakše jedrilice. Mi smo pobedili u kategoriji klasičnih brodova, a trinaest posada je bilo u konkurenciji. Inače, na celoj regati Brindizi–Krf nadmetalo se osamdeset sedam jedrilica. Naš trijumf bi bio i ubedljiviji, ali na 15 milja pre cilja puklo nam je jedro. Da nismo imali taj peh, stigli bismo sigurno za tri sata brže, jer nas je ovako dočekalo sunce i vetar je potpuno utihnuo. Videli smo već da su ostali takmičari počeli da nam se približavaju, ali, eto, neke morske struje su učinile da ipak mi budemo pobednici – nastavlja da prepričava utiske naš sagovornik.

Kategorije u ovom sportu određuju se po težini jedrilica. Postoje novi, moderniji brodići, koji su mnogo lakši, a samim tim i brži, dok je brod skipera Zorana Varge mnogo čvršći i otporniji.

– Zato i smem da se uputim bilo kud – sa osmehom kaže Zoran i nastavlja: – Ovo je jako skup hobi, ali i mnogo uzbudljiv. Ja sam se u jedriličarstvo zaljubio još 1986. godine, kada sam bio na odsluženju vojnog roka u Zemuniku kod Zadra. Tada su mi došli drugari u Biograd, ja pobegnem na tri dana i eto. Od tada sam u jedrenju. Inače, moj brod ima 17 tona, šasiju, kobilicu od 2,6 metara ispod vode, jarbol je na visini od 20,5 metara od linije vode, to je visina sedmog sprata… Sve to konstantno mora da se održava, zateže, da se uklanjaju nedostaci koji se pojave tokom trke – gotovo u dahu govori ovaj istinski majstor za vožnju broda po talasima, jer posle toliko iskustva nepogrešivo zna i oseti gde će talas da „baci” jedrilicu.

– Dugo sam na vodi, upoznao sam more, naročito na potezu Atina–Malta–Trst. Na regatama mora mnogo da se radi, nekada je potrebna tolika koncentracija da ako, na primer, samo pogledam u telefon i ne odreagujem dobro, cela trka može da se upropasti. Vrlo je naporno držati brod na pravcu kad ga talasi bacaju. A talasi, koje proizvodi vetar, neophodni su nam, jer u trci nema motora – pokušava junak naše priče da objasni svaki detalj koji je vezan za jedriličarstvo.

Ima Zoran i svoje favorite, bar kada su mora u pitanju. A kada posle toliko godina plovidbe ovaj član Jaht kluba Panon Pančevo to kaže, onda mu apsolutno treba i verovati.

– Krf je za mene najlepše mesto u Grčkoj. Obožavam Jonsko more, jer je klima kao na Jadranu. Ima vetra, ali nema velikih talasa. Leti organizujem i ture za letovanje, jer na brodu imam jedanaest kreveta, tri kupatila… I sve je uvek nadohvat ruke, nema ništa lepše nego kad se čovek probudi u šest-sedam sati ujutru i pogleda „peglano” more. Samo se bućnemo u vodu, uvek na najlepšim mestima, a potom nastavljamo dnevne aktivnosti. Pristanemo negde, kupimo šta nam je potrebno, pa na brodu spremamo klopu, pečemo ribu, opet se kupamo… Noću pristanemo u nekom drugom gradiću, bude vremena i za šetnju. Odemo do Paksosa, ostrva koje je petnaestak kilometara južno od Krfa, i tu je za mene najlepša plaža na svetu. Izrazito beli pesak daje moru nestvarnu boju, to je jedina plaža na koju ja volim da izađem. Uvek su takva letovanja prelepa i nisu uopšte skupa kao što ljudi misle. Nema skupih restorana, ne plaćaju se ležaljke, pije se i jede ono što se kupi u marketima, obilaze se najlepša mesta… – kaže ovaj zaljubljenik u Krf i Jonsko more.

Skiper Varga ima još planova za ovu godinu. Veruje da će učestvovati na još nekoliko regata.

– Lepa je trka u Lefkadi, a sigurno ćemo učestvovati na čuvenoj „Barkolani” u Trstu, druge nedelje oktobra. Plan smo gotovo već osmislili, zajedno s Bojanom Gerstnerom. Samo putovanje Jadranskim morem do Trsta je predivan osećaj, a „Barkolana” je pravi festival jedrilica. U oktobru je i „Roleks kup” na Malti, to je možda i najjača regata, vrh ovog sporta. Upravo sam zbog te trke upoznao momke iz Mađarske koji su mi bili posada od Brindizija do Krfa. Oni su došli s namerom da iznajme moj brod za nadmetanje na Malti. Videćemo, mnogo toga treba uraditi na brodu da bi bio spreman za takvu vrstu takmičenja, jer to je kao svetsko prvenstvo u nekom sportu. Trka traje šest dana i šest noći. Ako uspemo da se organizujemo, moguće je da budem deo mađarske posade na mom brodu – sa osmehom završava priču Zoran Varga.

Skiper iz Pančeva, iz vojvođanske ravnice. Majstor svog posla. Tako je to – kad nešto voliš, onda voliš. Kad nema Panonskog, tu su ostala mora: Jadransko, Egejsko, Sredozemno, Jonsko…

Srećno, kapetane!

(Pančevac)