Dinja i benefiti za zdravlje, koje ima su uglavnom poznati, ali donosimo vam neke zanimljive činjenice o ovoj namirnici. Smatramo je voćem, ali u stvari je povrće iz porodice krastavaca.

Njena sezona je leto, a neki nutricionisti kažu da je zdravija i da ima veće nutritivne vrednosti od lubenice. Ona je niskokalorična i na 100 grama sadrži 30 kalorija i zbog visokog sadržaja vode , 90 odsto dinja je pravo letnje osveženje, piše Eklinika.

Sastav dinje

Dinja sadrži minerale poput magnezijuma, kalijuma, kalcijuma, cinka, mangana, bakra, gvožđa, joda, flora, fosfora i natrijuma. Kao što je već poznato, najveći procenat dinje čini voda, zbog čega je odlična za hidrataciju tela.

Dinja i benefiti za zdravlje očiju

Dinja sadrži nutrijente važne za zdravlje očiju kao što beta karoten iz koga se oslobađa vitamin A, vitamin C, lutein i zeaksantin. Zeaksantin je važan karotenoid koji se apsorbuje u retinu oka gde deluje antioksidativno i kao UV zaštita.

Nekoliko studija je pokazalo da karotenoidi usporavaju destruktivni proces u retini i retinalnom pigmentu koji vodi do makularne degeneracije – bolest središnjeg dela mrežnjače koja se obično javlja kod starijih osoba.

Pixabay

S obzirom na to da su brojne studije ukazale kako ozbiljan nedostatak vitamina A i C može dovesti do glaukoma i makularne degeneracije, pa čak i do slepila, dinja je odličan izbor za sprečavanje ili usporavanje razvoja ovih poremećaja.

Smanjuje rizik od astme Rizici razvijanja astme niži su kod ljudi koji konzumiraju veće količine određenih nutrijenata. Jedan od njih je i beta karoten, pronađen u žutom i narandžastom voću poput dinje, bundeve, šargarepe i zelenog lisnatog povrća poput spanaća i kelja. Vitamin C takođe je važan nutrijent koji štiti od astme, pomaže protiv gubitka kiseonika, te smanjuje rizik od alergijskih reakcija.

Čuva srce i reguliše pritisak Dinja sadrži vlakna, kalijum, vitamin C i kolin koji čuvaju zdravlje srca. Konzumiranje hrane kalijumom pomaže u regulisanju nivoa natrijuma što je važno u smanjenu visokog pritiska.

Kalijum pomaže organizmu u oslobađanju viška natrijuma i tako smanjuje povišen krvni pritisak. Kalijum je potreban i za regulisanje ravnoteže vode, kiselo-bazne ravnoteže i neuromuskularne funkcije, a takođe igra važnu ulogu u prenosu električnih impulsa do srca. Unos kalijuma povezan je i sa smanjenim rizikom od gubitka mišićne mase.

Dinja i njeni benefiti za kožu

Dinje svoju intenzivnu boju duguju zaštitnim pigmentima karotenoidima koji štite kožu od štetnih uticaja sunca. Pored toga, ova namirnica je delotvorna i za negu suve kože lica, a od nje lako možete i sami napraviti losion za telo.

U sveže isceđen sok od dinje dodajte jednaku količinu mleka i ružine vodice. Losion stavljajte na lice uveče i ujutru, a ako je moguće i češće. Ostavite da stoji 20 minuta, a potom se umijte mlakom vodom.

Pixabay

Blagodati dinje za žene

Folna kiselina kojom obiluje dinja olakšava poteškoće trudnoće i menopauze. Zahvaljujući silicijumu, stanje kože se poboljšava: osip i iritacija nestaju, bore postaju nevidljivije. Dobro za kožu su i antioksidansi u ovoj namirnici, koji povećavaju elastičnost i sprečavaju strije.

Kada detetu smemo da damo dinju?

Pedijatri ne preporučuju davanje dinje bebama mlađim od jedne godine, jer može naštetiti detetovom probavnom sistemu. Deci koja imaju godinu dana i više dinja može biti od koristi, jer folna kiselina povoljno deluje na stvaranje krvnih ćelija, a vitamin A poboljšaće vid i podržati procese rasta.

Kome se ne preporučuje da jede dinju?

Osobe kojima su prepisani beta blokatori treba umereno da konzumiraju dinju zbog visokog sadržaja kalijuma. Beta blokatori mogu da povećaju porast nivoa kalijuma u krvi. Osobe kojima bubrezi ne funkcionišu normalno, preterano konzumiranje kalijuma, kojim dinja obiluje, može biti štetno.

Kako birati dinju?

Birajte dinju koja je čvrsta, teška i simetrična, bez mekih tačkica ili oštećenja. Pre sečenja dinje, potrebno je dobro oprati njen spoljašnji deo , da bi se smanjio rizik prenošenja potencijalnih zagađivača na unutrašnji deo.

(Pančevac/Stil)