U OMOLJICI PRAVE HLEB KOJI SE SMEJE NA MESEC: Recept je dobro čuvana tajna! Kada ljudi čuju da imamo cipovku, pale auto i dolaze po nju bez obzira gde se nalaze FOTO i VIDEO
Na svega 15 kilometara od Pančeva, u šarmantnom kutku Južnog Banata, krije se selo Omoljica u kojem se priprema tradicionalni vojvođanski hleb „za celu nedelju“, koji ima istoriju dugu više od 300 godina.
U svetu brze hrane i modernog načina života pravi je izazov održati tradiciju i sačuvati kulinarsko nasleđe za generacije koje dolaze. Da ipak postoje „tihi heroji“ koji se svakodnevno bore da održe sponu između prošlosti i sadašnjosti svedoči pekar Srećko iz Omoljice koji već 36 godina mesi cipovku – tradicionalni vojvođanski hleb koji se „smeje na Mesec“.
Pančevac
Pekar Gezim Pniši, lokalnom stanovništvu poznatiji pod nadimkom Srećko, u Vojvodinu se doselio davne 1987. godine. Pekarski zanat je učio od svog ujaka Osmana iz Pančeva koji mu je otkrio tajne vezane za pripremu kvalitetne, tradicionalne cipovke.
Pančevac
„U Omoljicu sam došao pre osam godina. Do tada sam radio sa svojim ujakom Osmanom i od njega se učio pekarskom zanatu koji se u našoj porodici prenosio sa kolena na koleno. Za razliku od domaćeg hleba, cipovka je daleko zahtevnija za pripremu jer od zamesa do pečenja treba oko dva sata. Cipovku pečem isključivo u zidanoj peći nalik turskoj“, otkriva Srećko.
U Omoljici se svakog avgusta održava manifestacija „Omoljačka cipovka“ u cilju očuvanja tradicije pripremanja ovog vojvođanskog hleba.
DNEVNO SE PRODA I DO 60 CIPOVKI
On otkriva da je potražnja za hlebom „koji se smeje“ velika, i da ljudi dolaze iz različitih delova zemlje kako bi ga pazarili.
Pančevac
„Svakoga dana prodamo oko 60 komada cipovke. Ja je za potrebe pekare izrađujem u težini od pola kilograma, ali sam mesio i cipovke teške po dva kilograma. Cipovke radimo i po porudžbini, obično za nedeljne ručkove i razna slavlja. Kada ljudi čuju da imamo cipovku, pale auto i dolaze po nju, bez obzira koliko udaljeni bili“, otkriva Srećko.
Čuva svežinu i do tri dana
Specifičan miris, kiselkast ukus i karamelizovana korica zasečena tako da izgleda kao da se hleb smeje, glavne su odlike cipovke.
„Cipovka se pravi od brašna, vode, soli i kvasca ali je receptura dobro čuvana porodična tajna. Ona ne sadrži aditive i mesi se ručno. Ljudi vole cipovku zato što ima više sredine, korica je posebna, nije zalepljena ni sa jedne strane, dole je dobro pečena, i svuda ima okrajak. Ja cipovku volim da pospem sa malo susama i brašna kako bih joj dao neki svoj lični pečat. Ako se cipovka čuva u pamučnoj krpi, bez problema će ostati sveža i do tri dana“, kaže Srećko i dodaje da je još jedan od bitnih sastojaka dobre cipovke poznavanje mentaliteta ljudi.
„Ja ovde živim već tri decenije, dobro sam upoznao Banaćane i Lale i znam kakva peciva i testa vole. Cipovka je svakako u najprodavanijim proizvodima moje pekare jer ljudi ovde neguju tradiciju. Za stanovništvo mesim i slavske pogače, pogače za babine, kolače za groblja i sahrane…sve sam to savladao i prilagodio ljudima sa ovog područja“, zaključio je Srećko.
Specifičan oblik cipovke potiče od narezivanja loptastog, okruglog komada testa. Lopta se zaseca pri vrhu, a postupak narezivanja testa obavlja se oštrim nožem, i to po strani, neposredno pre ubacivanja u peć. Upravo zbog svog izgleda kažu da je to hleb koji se smeje na mesec.
(Pančevac/Ana Vugrinec)
