Nova godina velikom broju građana Srbije, pre svega penzionerima, zaposlenima u javnom sektoru, onima kojima primaju minimalne zarade, donosi povećanje primanja, a 2024. počinju se primenjivati i nove zakonske odredbe kao što su one o penzionisanju žena i o elektronskom fakturisanju.

Posle vanredne oktobarske povišice od 5,5 odsto, za penzionere, njih oko 1,64 miliona koliko ih ima na platnom spisku Fonda PIO, sa januarskom penzijom stiže povišica od 14,8 odsto.

Sa ovim povećanjem prosečna penzija u Srbiji će iznositi oko 45.770 dinara.

Plate zaposlenih u javnom sektoru biće od januara veće za 10 odsto, dok će minimalna zarada biti povećana za 17,8 procenata i iznosiće 271 dinar po radnom satu, odnosno od 43.360 dinara za mesec sa 160 radnih sati do 49.864 dinara koliko će iznositi minimalac za mesec sa 184 radna sata.

Državne subvencije nisu plate, ali poljoprivrednicima su velika finansijska pomoć i one će iznositi 6.000 dinara po hektaru, s tim što zakon dozvoljava da budu i 18.000 dinara po hektaru.

Premija za mleko biće 19 dinara po litru, subvencija za kvalitetna grla će umesto prošlogodišnjih 25.000 dinara biti 40.000 dinara, subvencije za krmače su povećane sa 15.000 dinara na 18.000, za ovce i koze 10.000 dinara umesto 7.000, a za košnice 1.000 dinara umesto lanjskih 800.

Kada je reč o podizanju starosne granice za penzionisanje žena, Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju je propisano da će ženama od 1. januara za odlazak u penziju biti neophodna dva meseca više nego 2023. godine, tako da će moći da se penzionišu sa 63 godine i osam meseci života i najmanje 15 godina staža osiguranja.

Za muškarce će i dalje važiti isti uslovi, odnosno 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja.

Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju je propisano da se starosni uslov za žene pomera sve do 2032. godine, kada će uslovi i za žene i za muškarce biti izjednačeni, pa će i jednima i drugima uslov za penziju biti 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja.Osiguranici oba pola mogu ostvariti pravo na penziju i ako imaju navršenih 45 godina staža osiguranja, bez obzira na godine života.

Što se tiče prava na prevremenu starosnu penziju, od 2024. završava se prelazni period, odnosno pomeranje uslova za žene, pa će od 1. januara 2024. za oba pola za ostvarivanje ovog prava biti potrebno 40 godina staža i 60 godina života.

U ovom slučaju penzija se trajno umanjuje za 0,34 odsto za svaki mesec pre navršenih godina života propisanih za sticanje prava na starosnu penziju u toj kalendarskoj godini, a maksimalno 20,4 odsto.

Sledeće godine počeće i primena pojedinih odredbi Zakona o porezu na dohodak građana, o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, te o elektronskom fakturisanju, koje su usvojene u oktobru.

Izmenama zakona o porezima na dohodak i o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, kako je Tanjugu rečeno u Ministarstvu finansija, rasterećene su zarade, kako bi se podstaklo zapošljavanje.

Povećan je neoporezivi iznos zarade sa 21.712 dinara na 25.000 dinara mesečno.

Produžen je i period primene postojećih olakšica za zapošljavanje novih radnika u vidu prava na povraćaj dela plaćenog poreza i dela plaćenih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na teret zaposlenog i na teret poslodavca po osnovu zarade novozaposlenih u procentu od 65 odsto do 75 odsto, sa 31. decembra 2023. godine na 31. decembar 2024. godine.

Od 1. januara primenjivaće se novi iznosi osnovica doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, kao i dinarski iznosi mesečne zarade za novonastanjene obveznike koji su zasnovali radni odnos sa kvalifikovanim poslodavcem.

Najniža mesečna osnovica doprinosa iznosiće 40.143 dinara, a najviša 573.470, najviša godišnja osnovica doprinosa iznosiće 6.881.640 dinara, a iznosi zarade novonastanjenih obveznika 344.082 dinara i 229.388 dinara.

Izmenjenom uredbom o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti produžen je period primene postojećeg ograničenja povećanja poreske osnovice, povećanje je moguće najviše do 10 odsto godišnje, za preduzetnike paušalce, tako da se ograničenje primenjuje zaključno za 2025. godinu.

Osim toga, u cilju fiskalnog rasterećenja novoosnovanih preduzetnika paušalaca propisano je smanjenja poreske osnovice do 50 odsto, a ova izmena će se primenjivati od 1. januara 2024. godine.

Sledeće godine počeće i primena pojedinih odredbi Zakona o elektronskom fakturisanju, koje su usvojene u oktobru.

Jednom od njih je korisnicima sistema elektronskog fakturisanja skraćen rok za dostavljanje PDV evidencije sa 15 na 10 dana od isteka poreskog perioda.

Druga izmena se sastoji u obavezi da se kroz sistem elektronskog fakturisanja evidentira prethodni PDV, a ova obaveza počeće da se primenjuje od septembra.

(Pančevac/Politika)