DA NE BISTE PROŠLI KAO IŠTVAN(65) Ovako treba da postupite ako nađete sovu
Vraćajući se kući nakon obavljenog posla ugledao je nešto malo, sklupčano kraj puta. Prvo nije imao predstavu o čemu je reč, a nakon par sekundi shvatio je da je ovoj životinji preko potrebna njegova pomoć. Ištvan (65) iz Bačke Palanke ugledao je malenu sovu potpuno iznemoglu kako drhti ispred jedne kuće i ne oklevajući, odlučio je da joj ukaže pomoć.
– U blizini su bili neki psi lutalice, a bilo mi je žao da tamo bude potpuno sama. Stavio sam je u torbu i doneo kući. Prvo sam je držao u kutiji nekoliko dana i hranio, a posle mi je prijatelj rekao da odem da kupim džigericu, to sam i učinio – priča Ištvan za Telegraf.
Kontaktirali smo i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije gde su nam rekli da je Ištvan trebalo da se obrati Pokrajinskom zavodu, jer su divlje životinje u vlasništvu Republike Srbije i smatraju se nacionalnim bogatstvom.
– Građani su dužni da nalaz bilo koje od njih jave institucijama, Ministarstvu zaštite životne sredine i zavodima za zaštitu prirode. U tom slučaju institucije su dužne da ih zbrinu. U Srbiji postoje dva zvanična prihvatilišta: u beogradskom i palićkom zoo vrtu. Građani nisu obučeni da zbrinjavaju divlje životinje i pored najbolje namere često ih pogrešnim postupcima ili usmrte ili ih onesposobe za vraćanje u prirodu. Zato to moraju da rade posebno obrazovane i obučene osobe – rekli su iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Sova je kod njega provela petnaestak dana, a onda je po savetu sekao i vrh krila i tako je hranio, sve dok nije dobila snagu.
– Imao sam jednu praznu prostoriju koju nisam koristio, a kad sam video da počinje polako da leti i dobija snagu, bilo mi je žao da boravi u tom malom prostoru. Kolega me je savetovao da je vratim tamo gde sam je pronašao, jer će je majka primiti nazad i tako je i bilo. Već sledećeg dana kada sam otišao da je proverim, sove nije bilo. Bio sam siguran da je sve u redu, da je otišla svojim putem – objašnjava on.
Međutim, pošto je Ištvan potražio savet na Fejsbuku, upravo u grupi „Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije“, rekli su mu da je najbolje da stupi u kontakt sa Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode budući da, kako kažu, sve sove u Srbiji su strogo zaštićene vrste i njihovo zbrinjavanje moraju da rade nadležne institucije.
Iako je sova ojačala, neki korisnici grupe su mu rekli da nije smeo tek tako da je pusti, s obzirom na to da je bila kod njega neko vreme, te da mora da prođe stručnu procenu i da dovoljno odraste da bi mogla da leti i samostalno lovi plen.
Šta kažu stručnjaci?
Na koji način treba postupiti u pomenutom slučaju i zašto, te da li je Ištvan smeo da preuzme odgovornost, Telegraf je pitao Draženka Rajkovića iz Centra za istraživanje biodiverziteta koji nam je objasnio da je ovo normalna pojava kod mladih sova.
Kako je rekao, u pitanju je sova utina (Asio otus) koja je stara svega tri nedelje i za koju je normalno da mladunčad tokom procesa odrastanja i osamostaljivanja kreću da „iskaču“ iz gnezda tokom perioda istaživanja okoline. Objasnio nam je kako treba postupiti u takvim slučajevima.
– Najbolje je, uz pomoć merdevina popeti na najvišu granu u blizini mesta pronalaska kako bi ih spasili od grabljivaca poput pasa i mačaka, saobraćaja i kako bi roditelji, čim padne mrak, nastavili da ih hrane. Ukoliko se potrudimo i osmotrimo okolinu, moguće je pronaći i gnezdo u blizini, ili nekog od braće i sestara – rekao je on.
Dodaje da mladunče nikako ne treba čuvati u kućama ili drugim sličnim mestima, osim u jednom slučaju.
– Nikako mladunce ne treba uzimati i nositi u ljudske objekte, izuzev ako su vidno povređeni ili bolesni (krvarenje, prelomi itd). Osim što je kažnjivo zakonom, potpuno je neadekvatno i neprikladno za mladunca sove, budući da teško podnose zatvor, klimatizovane prostorije, kao i neadekvatnu ishranu. Pritom lako se naviknu na čoveka, pa je kasnije nemoguće ih “podivljati“ i vratiti u prirodu – objašnjava Draženko Rajković.
– Dakle, prilikom pronalska vidno bolesne i povređene sove ili bilo koje druge ptice potrebno je kontantirati zakonskog staraoca strogo zaštićenih vrsta – Zavod za zaštitu prirode Srbije u Beogradu, Nišu odnosno, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode u Novom Sadu – zaključuje Draženko Rajković.
(Pančevac/Telegraf)
