Marija Egipćanka rođena je oko 344. godine negde u Egiptu, a sa dvanaest godina je pobegla od roditelja za Aleksandriju, gde je živela razuzdano i razvratno.

Ona je bila gonjena jedino „neutaživom željom i neukrotivom strašću“. Nakon sedamnaest godina ovakvog života, krenula je brodom u Jerusalim povodom nekog hrišćanskog praznik, ne iz verskih razloga već nadajući se da će u gomili hodočasnika pronaći nove ljubavnike koji će moći da zadovolje njenu požudu. Prevoz do svetog grada je plaćala svojim telom. Prispevši u Jerusalim, nastavila je da se raskalašno ponaša, zavodeći omladinu, i strance i domaće.

Za vreme praznika Vozdviženija životvornog krsta Gospodnjeg, kada su svi krenuli ka crkvi, ona je želela da uđe u crkvu, ali je neka nevidljiva sila zadržala i nije joj dala da uđe. Još nekoliko puta je bezuspešno pokušavala da uđe u hram, pa uvidevši da joj se ne da, ona je ugledala ikonu presvete Bogorodice u dvorištu crkve, kojoj se u velikom strahu molila za oproštaj grehova, obećavajući da će napustiti svet (odnosno postati asketa). Ovaj put je u Crkvu ušla bez smetnje.

Tada je čula glas koji joj je rekao: „Ako pređeš Jordan, naćićeš pravi mir!“, pa je odmah krenula u manastir svetog Jovana na obali reke Jordan, gde se pričestila. Sledećeg jutra, prešla je reku i povukla se u arabijsku pustinju da tamo provede ostatak života.Otprilike godinu dana pred smrt, ispričala je svoj život monahu Zosimu Palestinskom koji se povukao u pustinju radi posta. Kada ju je neočekivano sreo u pustinji, ona beše potpuno naga, suva i skoro neprepoznatljiva kao ljudsko biće. Isprva, ona se uplaši, a zatim ga oslovi po imenu i zatraži mu ogrtač da se pokrije da bi mu ispričala svoj život. Kasnije, dok se molila, Zosim je vide da levitira iznad površine zemlje.

Zosima je sledeće godine putovao 20 dana od svog manastira do tog mesta, na kome je pronađe mrtvu, sa natpisom na pesku: „Pogrebi, ava Zosime, na ovom mestu telo smerne Marije, predaj prah prahu, prestavila sam se 1. aprila u samu noć spasonosnog Hristovog stradanja po pričešću božestvenih tajni“. Kada se vratio u manastir on je ispričao ispovest njenog života i čuda koja je lično video. Žitije Marije Egipćanke je prenošeno usmenom predajom, sve dok ga nije zapisao patrijarh Sofronije Jerusalimski (634-644).

Oko datuma njene smrti postoje prilična neslaganja, pa tako katolička enciklopedija navodi 421. godinu, a ohridski prolog 530.Sveta Marija Egipatska se u Pravoslavnoj crkvi slavi 1. aprila, a spominje se i pete nedelje Časnog Posta. U Katoličkoj crkvi se pominje 3. aprila. Kapela posvećena Mariji Egipatskoj se nalazi u Crkvi svetog groba u Jerusalimu.

Crkva je ističe tokom posnih dana kao uzor pokajanja.