ŠTA SE DOGAĐA U KOŠNICAMA Ova sezona i za pčelare potpuno nenormalna
Kao i druge poljoprivredne delatnosti i pčelarstvo je pogođeno preuranjnim toplim danima i previskim temperaturama, kada im vreme
nije.
To je prouzrokvalo ubrazan razvoj vegetacije, pa su pčelinja društva već i krajem januara imala hrane, a sada je već ima u izibilju.
Kada je reč o cvetanju i medenju biljaka za pčelare je verovatno najvažniji bagrem, koji je ove godine poranio gotovo mesec dana u odnosu na uobičajene termine.
To je zateklo pčelare, koji ne znaju kako će se to pomeranje dalje odraziti na sezonu i ukupne prinose.
Sve je to zbog tople zime
Ni jedan od dugogodišnjih pčelara Steva Petrović iz Starčeva ne pamti
ovako nešto.
– S kim god da sam progovorio, pa i sa onim najiskusnijim svi se živi čude ovom fenomenu ranog cvetanja bagrema i drugih medonosnih biljaka i niko ne pamti ništa slično. Počelo je oko 10. aprila, a dosad je uvek orijentir bio Đurđevdan, to jest period oko 5. i 6. maja. Odnosno, znam da je bilo oduvek kada cveta kajsija za pedeset i nešto dana stigne i bagrem, ali sada se to približilo. Krenula je dakle i sva druga vegetacija, pa se nameće zaključak da je ovako topla zima sve to povukla – navodi starčevački medar.
Pčelare ipak najviše zanima bagrem, koji se smatra jednom od najmedonosnijom pašom.
– Budući da na bagrem pčele obično selim u Deliblatsku peščaru, otišao sam pre nekoliko dana tamo u vizitu i imao šta da vidim. Cveta bagrem i istovremeno glog. Tako nešto sam prvi put zatekao, jer glog obično cveta mnogo pre bagrema. Pčelari su nosili svoja društva na upravo na glog, jer on daje izobilje polena, koji je osnovna hrana za pčele i zato ga zovemo pčelinji hleb. Sad ga gotovo nema, za razliku od perioda cvetanja maslačka i koprive. Znači da se sve to poremetilo. Ne znam ni sam šta da radim u vezi sa seljenjem, jer dok ja stinem u šumu, pitanje je šta će ostati od
bagrema. Ako nešto i bude meda, koje su dosad donele, verovatno će sve ostati njima, jer šta će one da rade od sada pa do suncokreta i jula – pita se Petrović.
Preklapanje paša
I njegov kolega Pančevac Nenad Tucakov, koji je član omoljičkog društva, kaže da čak ni oni koji 50 godina pčelare ne pamte da je bagrem procvetao ovako rano, kao i sve drugo voće.
– Racimo, džanarika, koja obično cveta u trećoj dekadi marta, sada se otvorila u februaru, a ubrzo i šljive i sve drugo voće. Sam bagrem je počeo pre nedelju dana da medi ili oko mesec ranije nego što je uobičajeno. A ja koliko pamtim to je bilo najranije 24. aprila. Nažalost dolazi zahlađenje koje će ga zaustaviti u tom procesu, a možda i uništiti ako nakon toga dođu odmah i visoke temperature, jer on se tada sparuši i otpadne. Sam proces je ubrzan jer je od malih pupoljčića za par dana već
procvetao. Tako je smanjio i proces medenja, što nama nikako ne ide u prilog. Inače, u normalnim okolnostima bagrem, naročito u Šumadiji, zna da cveta u etapama. Najpre ide rani, uz reku poput Save; drugi je na visini 300-400 metara, kao i onaj u uvalama i potocima, gde se obično nalazi staro bagrenje, a treći je onaj na 400-500 metara nadmorske visine, koji dolazi nedelju dana kasnije. U principu mnogo toga zavisi od terena, jer negde imaš poziciju da hvataš sva tri, a negde moraš da seliš – kaže Tucakov.
On dodaje i uljana repica potpuno podbacila, jer je brzo prestala da cveta, pa je ostala i bez cveta i bez lista, a sve zbog suše.
– Kada je reč o stanju društva, sada su pčele jake. Krenuli su i unosi, a
pre neki dan je bilo do šest kilograma nektara po košnici. Kao što rekoh,
ako drastično zahladi, prestaće bagrem da medi i potom ubrzo udari visoka
temperatura, neće biti ništa od njega. Što se same sezone tiče, ako bude
bilo kiše biće i livade, lipe i suncoktreta. Kada su povišene
tempereture i suncokret ubrzano raste, jer on ima svoj neki uvreženi tok –
kaže pčelar.
Pale cene meda u svetu
Tucakov ističe da je suncokretova paša u poslednje vreme najpouzdanija.
– Međutim, cena u otkupu suncokretovog meda je veoma niska, oko 1,8 evra, a i bagrem je pao na 3,8 evra, iako je pre korone išao na sedam evra, kada je potražnja u inostranstvu bila mnogo veća. I lipa, koja uglavnom medi na Fruškoj gori i Vršačkom bregu, slično se kreće kao suncokret. Sve u svemu, cena meda je globalno pala, a ja lično mislim da je to zbog toga što je Zapad preokupuran energentima i sami građani su se ka tome orijentisali, jer med nije osnovna životna namrinica. Premda postoji ona izreka – „uzimajte med kao hranu, da ga ne biste uzimali kao lek“ – napominje Tucakov.
Prema njegovim rečima, teško je prognozirati sezonu do kraja.
– I prošla godina je startovala loše zbog kiše, jer je bagrem je podbacio, ali je posle toga je bilo dobro i u vreme livade, lipe i suncokreta. Ovde sve zavisi od vremenskih prilika, na koje ne možemo da utučemo i zato se kaže da je pčelarstvo niskoprofitabilna delatnost. Drugo su profesionalci koji imaju ogroman broj košnica, pa oni ne smeju dasede na jednom mestu nego moraju da jure pašu. Ali, to je ipak viši stupanj bavljenja ovim poslom, dok većina nas pčelari sa manje košnica i kretanja – kaže pčelar.
(Pančevac/J. Filipović)
