ŠAHOVSKI TURNIR U SUBOTU U VRŠCU: Klub „Bora Kostić“ obeležava 100 godina postojanja
Proslavlja se uvek u pretposlednjoj nedelji Velikog Vaskršnjeg posta, u znak sećanja na događaj iz Novoga Zaveta kada je Isus Hristos vaskrsao Lazara.
Proslavlja se uvek u pretposlednjoj nedelji Velikog Vaskršnjeg posta, u znak sećanja na događaj iz Novoga Zaveta kada je Isus Hristos vaskrsao Lazara.
Pravoslavni vernici obeležavaju praznik Lazareva subota ili Vrbica. Proslavlja se uvek u pretposlednjoj nedelji Velikog Vaskršnjeg posta, u znak sećanja na događaj iz Novoga Zaveta kada je Isus Hristos vaskrsao Lazara.
Vrbica se uvek proslavlja subotom, dan pred praznik Cveti, a običaj je da se na Lazarevu subotu nose grančice vrbe, što simbolično predstavlja događaj ulaska Isusa Hrista u Jerusalim. U hramove se unose vrbine grane koje ostaju tamo do nedelje, odnosno do Cveti, a one simbolizuju palmine grane kojima su hrišćani pozdravljali Spasitelja na ulasku u Jerusalim.
Lazareva Subota se naziva po događaju kada je Isus Hristos u Vitaniji vaskrsao Lazara, pa ovaj dan obeležava pobedu života nad smrću, svetlosti nad tamom.
Ovo je radostan praznik koji donosi sreću, dobre vesti, a posebno se povezuje sa osmehom i srećom dece. Hristos je prolazeći kroz Jerusalim rekao: „Pustite decu k meni, jer takvih je carstvo nebesko“.
Deca na ovaj praznik stavljaju oko vrata zvončiće, a od vrbinih grančica prave venčiće za glavu.
Kuća se na ovaj dan kitila vrbinim grančicama i cvećem. Nakon Lazareve subote, stižu Cveti sa raznim običajima, od kojih je jedan umivanje u vodi punoj cveća za sreću i lepotu!
(Pančevac)