Godišnjica masovnog ubistva u beogradskoj osnovnoj školi Vladislav Rribnikar, u kojoj je učenik iz vatrenog oružja usmrio devetoro đaka i čuvara škole, navršava se danas, a taj komemorativni dan, uz poseban program pod nazivom „Buđenje“ označava, kako je najavljeno, početak višeslojnog procesa memorijalizacije.

Tog 3. maja, K.K. je na licu mesta ubio školskog čuvara i osam učenika – sedam devojčica i jednog dečaka, ranio je nastavnicu istorije i šestoro đaka, od kojih je jedna učenica kasnije podlegla ranama i postala deseta žrtva nezapamćenog masakra u novijoj istoriji Srbije.

Nakon te tragedije proglašena je trodnevna žalost u čitavoj zemlji. U međuvremenu, pokrenuto je pet parničnih postupaka i krivični postupak protiv njegovih roditelja, jer prema domaćem zakonu počinioci mlađi od 14 godina ne mogu biti krivično odgovorni.

K.K. je smešten u psihijatrijsku bolnicu za decu u kojoj se i dalje nalazi.

Porodice ubijenih, rođaci, prijatelji i građani okupljaju se danas ispred škole u vreme kada se dogodilo ubistvo – u 8.40, dok u 8.41 će mediji u Srbiji na minut prekinuti program.

Kako je saopštio Multidisciplinarni tim za uspostavljanje Memorijalnog centra u znak sećanja na žrtve masovnog ubistva u Ribnikaru, program uključuje i prostorno-likovnu instalaciju koja pruža „dostojanstveno odavanje pošte“ žrtvama.

Deo programa je i forum kritičkog promišljanja o svemu što je dovelo do zločina, na kojem će građani moći u posebne kutije da ostave svoje predloge i razmišljanja koja će biti važan materijal u procesu razvijanja ideja o budućem Memorijalnom centru. Za veče je planiran muzičko-scenski program.

Ministar prosvete Branko Ružić, iz moralnih razloga, nakon tog čina dao je ostavku.

Država je nakon te tragedije, ali i one koja se dogodila dan kasnije kod Mladenovca, pokrenula akciju prikupljanja nelegalnog oružja u kojoj je predato više od 108.000 komada oružja i minsko eksplozivnih sredstava. Narodna skupština Srbije sredinom jula formirala je Anketni odbor čiji je zadatak trebalo da bude da utvrdi činjenice i okolnosti koje su dovele do dva masakra početkom maja u Ribnikaru i selima u okolini Mladenovca u kojima je ubijeno 19 osoba.

Nekoliko dana kasnije, posle molbe punomoćnika porodica žrtava zločina, Skupština je obustavila rad odbora. Podršku preživeloj deci, nastavnicima, roditeljima i institucijama davali su i norveški stručnjaci koji su imali iskustva vezano za period posle tragičnog događaja na ostrvu Utoja kada je Andres Brejvik, ekstremista i „ideološki terorista“, ubio 77 studenata u roku od 85 minuta.

K.K. je 3. maja po dolasku u školu izvadio pištolj i pucao u radnika obezbeđnja, a zatim i u dvoje učenika. Nastavio je hodnikom ka učionici gde je sa vrata pucao ka nastavnici i ostalim učenicima. Nakon svega izašao je u dvorište i pozvao policiju.

Viši sud u Beogradu potvrdio je optužnicu protiv oca i majke dečaka-ubice, Vladimira i Miljane Kecmanović i još dve osobe iz streljane, u kojoj je dečak učio da puca. Otac K.K. je u pritvoru, dok se njegova majka brani sa slobode.

(Pančevac/K1info)