Vozač crvenog „pežoa“ zaprepastio je javnost kada se 6. aprila na društvenim mrežama pojavio snimak kako u Beogradu vozi po tramvajskim šinama na Mostu na Adi. Pet dana kasnije stigla ga je kazna, pa mu je sudija za prekršaje pored novčane kazne, zabrane upravljanja vozilom i kaznenih poena, izrekao i kaznu od 240 sati rada u javnom interesu.

Mogućnost da oni koji su počinili prekršaj ili neko lakše krivično delo umesto u zatvor idu na posao u Srbiji postoji već 17 godina, a prošle godine izrečeno je 146 kazni rada u javnom interesu za krivična dela i 803 za prekršaje. Trenutno se izvršava 195 ovakvih kazni.

– U nadležnosti Povereničke službe Uprave za izvršenje krivičnih sankcija je izvršenje kazne rada u javnom interesu, kako za krivična dela, tako i za prekršaje. Prva kazna rada u javnom interesu, upisana je u Matičnu knjigu u januaru 2007. godine. Ovakva kazna se izvršava na taj način što se osuđene i prekršajno kažnjene osobe upućuju kod poslodavaca s kojima je Uprava zaključila ugovor o saradnji. Ova lica obavljaju različite poslove u trajanju od osam sati dnevno – kažu za Kurir iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija (UIKS) i dodaju da osam sati rada zamenjuje jedan dan u zatvoru. Kako dalje objašnjavaju iz UIKS, Uprava u ovom trenutku ima zaključene ugovore sa 392 javna preduzeća, odnosno javne ustanove.

– Broj preduzeća u kojima se ovaj vid kazne izvršava se proteklih godina uvećavao. Lica se upućuju u javna komunalna preduzeća, domove kultura, bolnice, domove za stara lica, mesne zajednice, a u kojima obavljaju poslove u korist društvene zajednice. Ova vrsta kazne obavlja se kod pravnog lica koje se bavi poslovima od javnog interesa, a naročito humanitarnim, zdravstvenim, ekološkim ili komunalnim delatnostima – objašnjavaju iz UIKS.

Kazna rada u javnom interesu izriče se u trajanju do maksimalno 360 sati.

– Najčešće se izriču za sledeća dela iz oblasti krivice: krađa, laka telesna povreda, ugrožavanje sigurnosti, učestvovanje u tuči, uništenje ili oštećenje tuđe pokretne stvari, šumska krađa. Kazna rada u javnom interesu iz oblasti prekršaja izriče se za dela iz oblasti javnog saobraćaja, a nadzor na izvršenjem obavlja poverenik Uprave za izvršenje krivičnih sankcija. Poslodavac omogućava uslove rada i neposredno nadgleda rad osuđenog lica, dok poverenik obavlja nadzor nad osuđenim i u stalnom je kontaktu s poslodavcem – navode iz UIKS uz napomenu da u slučaju da osoba ne ispunjava obaveze, poverenik o tome obaveštava sud koji kaznu ili ostatak kazne rada u javnom interesu preinačava u zatvorsku kaznu.

Višestruka prednost: Kako nam dalje objašnjavaju, prednost ove vrste kazne je višestruka.

– Osuđeno lice ostaje u društvenoj zajednici, ne prekida mu se radni odnos, ta osoba može da nastavi sa školovanjem ili studiranjem i ono što je posebno važno, lice kome je izrečena ova kazna je sve vreme sa porodicom. Takođe, ovaj vid sankcije predstavlja uštedu i za društvo, a sami zatvorski kapaciteti se rasterećuju – zaključuju iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

(Pančevac/K1)