Nakon smrti majke imala neprijatnu situaciju sa bankom koja je od nje zahtevala da otplati njene rate za kredit iako nije nasledila nikakvu imovinu.

„Moja majka je uzela kredit pre nekoliko godina. Posle nekog vemena nije redovno izmirivala obaveze jer se tad razbolela. Ja nisam ni znala da je uzela kredit niti da ima neka dugovanja. U međuvremenu sam morala da postanem njen staratelj zbog bolesti koju je imala“, započela je razgovor naša sagovornica.

Malo pre nego što je postala starateljka majci, Beograđanka S. M. (29) je saznala za dugovanja koja je odmah i počela da izmiruje.

„Otplatila sam oko 10 rata, a onda je majka preminula. Odmah sam obavestila banku i računala na to da me neće kontaktirati zbog njenih dugovanja. Međutim, ubrzo sam dobila obaveštenje iz banke da treba da se plati sledeća rata. Opet sam ih pozvala i podsetila da je majka preminula napominjajući da iza sebe nije ostavila nikakvu imovinu„, kazala je.

Prema rečima naše sagovornice, iz banke su nastavili da vrše pritisak na nju da izmiri dugovanja.

„Moram da istaknem da su taj pritisak na mene vršili nepunih mesec dana nakon smrti majke. Zaista ne znam šta da radim i nije mi jasno zašto bih ja plaćala dugovanja kad ništa nisam ni nasledila“, zaključila je razgovor Beograđanka S. M. (29).

Advokat Ozren Slović je objasnio da je važećim Zakonom o nasleđivanju članom 222 propisano da naslednik odgovara za ostaviočeve dugove do visine vrednosti nasleđene imovine.

„Sledstveno tome, ako naslednik nije ništa nasledio, onda ne može ni odgovarati za dugove ostavioca, a banka ili drugi poverilac ne može prinudno naplatiti dugovanje od naslednika. Međutim, naslednik uvek može dobrovoljno uplatiti i u tom slučaju gubi pravo na povraćaj uplaćenog iznosa“, objasnio nam je sagovornik.

S druge strane, objašnjava naš sagovornik, ukoliko je nasleđena imovina manje vrednosti od visine dugovanja, u obavezi je da vrati dugovanje samo onoliko koliko je nasledio.

„Na primer, ako je nasledio imovinu u vrednosti od 1.000 evra, a dugovanje iza ostavioca koji je preminuo iznosi 5.000 evra, on je obavezan da vrati dugovanje samo onoliko koliko je nasledio, u konkretnom primeru 1.000 evra„, zaključio je advokat Ozren Slović.

I predsednik Efektive Dejan Gavrilović je objasnio za naš portal da prema Obligacionom zakonu ne mogu da se naslede dugovanja ukoliko lice koje je preminulo nema imovinu.

„To banke vrlo dobro znaju ali često se dešava da vrše pritisak na naslednike, odnosno na članove porodice osobe koja je preminula. Dešava se da ih pozovu u banku da bi im objasnili da treba da plate dugovanja jer su članovi porodice. Neretko se desi da vrše pritisak da potpišu papir u kom se navodi da pristaju da plate dugovanja iako to ne treba da urade. Ponavljam, u situaciji kad osoba premine a ne ostavi imovinu, naslednici nemaju obavezu da isplate bilo koja dugovanja„, kazao je Gavrilović.

(Pančevac/Mondo)

Tambure i melodije iz starih filmova