Bio je to 79. dan NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju, koja je počela 24. marta 1999. godine, bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjih Nacija.
Savet bezbednosti UN usvojio je 10. juna 1999. godine Rezoluciju 1244, a dan ranije, 9. juna u Kumanovu je, posle petodnevnih teških pregovora, potpisan Vojno-tehnički sporazum kojim je predviđeno povlačenje Vojske Jugoslavije sa KiM i ulazak međunarodnih trupa u pokrajinu.
Tokom pregovora, predstavnici Savezne Republike Jugoslavije posebno su insistirali na tome da povlačenje snaga Vojske Jugoslavije i policije mora biti vremenski usklađeno sa predstojećim dolaskom međunarodnih bezbednosnih snaga na prostor Kosova i Metohije, s prevashodnim ciljem da se koliko je moguće izbegne bezbednosno prazan prostor.
Postojala je namera da se tim putem obezbedi elementrana stabilnost, odnosno sigurnost svih građana na prostoru Kosova i Metohije, što se uglavnom pokazalo kao prazna nada.
Umesto njih u južnu srpsku pokrajinu ušle su jedinice KFOR, većinom iz zemalja članica NATO. Vojno-tehnički sporazum temeljen je na političkom dokumentu od 10 tačaka koji je usvojen tokom pregovora predsednika Savezne Republike Jugoslavije Slobodana Miloševića sa predstavnicima međunarodne zajednice Martijem Ahtisarijem i Viktorom Černomirdinom, u Beogradu.
Dogovoru je prethodila serija teških pregovora predsednika Miloševića sa Viktorom Černomirdinom, sovjetskim i ruskim diplomatom, ličnim izaslanikom ondašnjeg predsednika Ruske Federacije Borisa Jeljcina.
Javnost je dosta kasnije obaveštena da je upravo Černomirdin pretio tada posebno razornim nastavkom ratnih dejstava, ukoliko zvanični Beograd ne popusti. Predlog mirovnog plana u Beograd je doneo Marti Ahtisari, predsednik Finske, u svojstvu zastupnika Evropske Unije i generalnog sekretara Organizacije Ujedinjenih Nacija.
Skupština Srbije usvojila je 3. juna 1999. godine mirovni plan, koji je potom odobrila i Vlada tadašnje Savezne Republike Jugoslavije.
Vojno-tehnički sporazum potpisan kod Kumanova u osnovi je podrazumevao prekid neprijateljstava između NATO formacija i snaga SRJ, odnosno Vojske Jugoslavije i Policije Srbije, kao i povlačenje snaga Savezne Republike Jugoslavije sa prostora Kosova i Metohije u roku od 11 dana.
Sporazumom je određeno uspostavljenje takozvane Zone bezbednosti uz administrativnu granicu sa Kosovom i Metohijom, unutar centralne Srbije i Crne Gore, određena je vazdušna dubina Zone bezbednosti 25 kilometara i predviđena kopnena dubina Zone bezbednosti pet kilometara.
AMSS: Kamioni na Batrovcima čekaju po šest sati