KAKO JE VRŠAC DOBIO RUŽU IMENJAKINJU: Bela kao znak pomirenja
Privilegiju da se baš po njima nazove jedna od ukupno 25.000 vrsta ruža na svetu, na prostoru bivše Jugoslavije imali su samo Tito i grad Vršac. Na taj način ovaj južnobanastki grad svrstan je među malobrojne u svetu koji imaju svoju ružu imenjakinju.
Jedinstvena ruža krupnih belih latica prelivena najsvetlijim rozim tonovima – to je ruža Vršac. Proizveo ju je Nemac Jozef Ziber jedan od najpriznatijih poznavalaca ruža na svetu, rođen u Vršcu 1920.godine.
Inače porastao je i rodio se u gradskom parku. I dan danas u gradskom imamo objekte gde su ljudi koji su održavali gradski park tu i živeli, tako da je on tu živeo sa svojom porodicom i kaže da je prve korake u negovanju ruža u stvari napravio ovde”, kaže Ildiko Nemet, inženjer hortikulture u penziji.
Iako je našu zemlju sa porodicom napustio posle Drugog svetskog rata, nije zaboravio grad u kom je toliko zavoleo ruže da je na njima i doktorirao.
Pred kraj života, kao ugledni univerzitetski profesor prvi put je posetio rodni grad. Tada je odlučio da mu pokloni jednu od ukupno 1.000 vrsta ruža koje je kalemljenjem stvorio
„Ja sam ga upoznala, videli smo se tri puta, on je bio veoma srećan što je došao u Vršac i što je to mogao da pokloni Vršcu, pričali smo, imao je dve ruže tada na raspolaganju imao je jednu crvenu i ovu belo-ružičastu … I onda smo se dogovorili da to bude bela kao znak pomirenja na sve ono što nam se događalo na ovim prostorima”, kaže Ildiko Nemet.
Svečani čin krštenja ruže Vršac obavljen je 2006. godine u gradskoj kući. Od tri dobijene sadnice, rasadnik u Lipolistu proizveo je 50-ak novih sadnica.
Posađene su u gradskom parku, nekoliko sadnica dato je srpskoj pravoslavnoj crkvi, ali su i danas u najboljoj kondiciji one posađene u dvorištu katoličke crkve, o kojima sa ljubavlju svih ovih godina brine Ildiko Nemet.
(Pančevac)
