Šta Pančevci čitaju i preporučuju za čitanje tokom leta
Leto je vreme godišnjih odmora, kada oni koji vole da čitaju knjige imaju više vremena za taj hobi. Najčešće se tada čita neka „lagana“ literatura, a evo koja dela preporučuju Pančevci.
Iako ne postoji podela na letnje i zimske knjige, atmosfera godišnjeg doba utiče na izbor dela koje ćemo čitati. U vreme odmora želimo da se opustimo, pa radije biramo neke manje obimne knjige, ljubavne, komedije, trilere.
Sugrađani navode da ih leto asocira na ležaljku sa knjigom u rukama i da čitaju, na primer, knjige Mirjane Bobić Mojsilović, Džozefa Marfija …
Za pančevačku književnicu Aleksandru Mihajlović odmor je doba kada imamo vremena za razmišljanje, pa treba čitati knjige koje nam šalju važne poruke. Takva je autobiografija Šeron Stoun, jer govori o borbi snažne žene sa životnim izazovima, dok je roman „Neukorenjeni“ Maria Dezijatija priča o prijateljstvu.
„On misli da nju voli erotski, ali se ispostavlja da to baš i nije tako. I kako se prate, podržavaju i smatraju da je vrlo važno da onaj drugi bude tu, naročito kada počnu da padaju“, kaže književnica Aleksandra Mihajlović.
Pravo štivo za leto je i Aleksandrina knjiga „Zapričavanje. Zavaravanje. Zavirivanje.“
„Zato što je upravo reizdanje u „Službenom glasniku“ izašlo i znam koliko tu knjigu ljudi vole, emotivnu, drugačiju, ogoljenu priču i nadasve iskrenu“, kaže Aleksandra Mihajlović.
Inspiraciju za čitanje možete pronaći i među knjigama koje nose leto i u naslovu. Takva je dirljiva porodična priča „Leto kad je mama imala zelene oči“ Tatjane Cibuleak, roman nagrađivane Barbare Kingsolver „Bujno leto“, ili delo norveškog autora Karl Uve Knausgora, koje je mešavina autobiografije, literarne fikcije i eseja.
