Rodom iz Paflagonije, od hrišćanskih znamenitih roditelja, Teodota i Rufine. Roditelji su mu bačeni u tamnicu za Hristovo ime. U tamnici je najpre umro otac; a majka, pošto je njega rodila.

Tako dakle osta novorođenče u tamnici između mrtvih tela svojih roditelja.

No Bog Promislitelj posla angela Svoga nekoj plemenitoj udovi Amiji, kojoj se angel na snu javi i reče, da ide u tamnicu i uzme dete k sebi. Ama izmoli od gradonačelnika dozvolu, da sahrani umrle, a dete uze u svoju kuću.

U školi Mamant pokaza neobičnu bistrinu; a pošto beše kod kuće vaspitan u hrišćanskom duhu, pa on ne poštvaše svoju veru svoju nego je ispovedaše pred svojim vrsnicima ismevajući idole.

U to vreme cara Avrelijana žestoko su proganjani hrišćani.

Neznabošci nisu šteseli ni decu hrišćansku. Mamantu beše 15 godina, kada bi izveden pred cara. Reče mu car, da se bar samo ustima odreče Hrista, na što mu Mamant odgovori: „ni srcem ni ustima ne ću se odreći Boga i Cara moga Isusa Hrista.“

Car naredi da ga tuku, svećama pale, i na kraju ga baciše u more. No anđel Božji ga spase i odvede na goru visoku, blizu Kesarije.

Tu je on živeo u samoći i molitvi. Od njegove svetosti divlji zverovi su se pitomili. Najzad i tu bude pronađen od gonitelja i ponovo na muke stavljen.

Pobedivši i silu ognja i divljih zverova Mamant sveti bi proboden trozubcem od nekoga žreca idolskoga. I tako predade dušu svoju svetu Bogu, kome je veran ostao u svima mukama. Od njegovih moštiju dogodiše se mnoga iscelenja bolnih.

Tropar (glas 4):

Mučenik Tvoj Gospode, Mamant, u stradanju svome je primio nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobedi, a razori i nemoćnu drskost demona: Njegovim molitvama spasi duše naše.

(SPC)

Vaskršnja poslanica Srpske Pravoslavne Crkve