Pred Sudom BiH danas je nastavljneo suđenje u predmetu „Ejup Ganić i drugi“ za zločine u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, 3. maja 1992. godine. Svedok Tužilaštva Bosne i Hercegovine Ratko Katalina ispričao je da je bio u koloni koja je zaustavljena u Dobrovoljačkoj ulici 3. maja 1992. i da mu je, dok je ležao na zemlji, pucano u leđa.

Inače, Ratko Katalina bio je zamenik načelnika bezbednosti Druge vojne oblasti Jugoslovenske narodne armije (JNA), a na ovu funkciju imenovan je 1. marta 1992. godine. Na pitanje tužioca Mladena Vukojičića da opiše dešavanja u Sarajevu tog dana, svedok je rekao da je tada “bilo neko veselje u vezi s referendumom”.

– Desio se i onaj slučaj da je pucano na srpske svatove – rekao je.

Barikade
Posvedočio je da su tada u Sarajevu bile postavljene barikade i punktovi “i s jedne i s druge strane”. Odgovarajući na pitanje o bezbednosnoj situaciji, Katalina je rekao da je došlo do sukoba na Vracama, piše detektor.ba

– Srpski organi su krenuli da se usele u prostorije, ušli su u zasedu i došlo je do borbe – rekao je Katalina i dodao da su 13. aprila “Zelene beretke” upale u štab Teritorijalne odbrane (TO) BiH.

– Formirali su faktički novi sastav. Napisana je direktiva koju je potpisao Hasan Efendić, o zaštiti suvereniteta i odbrane BiH, a to je, ustvari, bilo naređenje da se napadne JNA u Sarajevu – kazao je svedok.
Katalina je svedočio da je 2. maja napadnut Dom Armije u Sarajevu i drugi objekti JNA i da je “bilo stradanja s obe strane”. Rekao je da je general i bivši komandant Druge vojne oblasti JNA Milutin Kukanjac poslao jedinicu koja će “deblokirati Dom, preuzeti ga od ‘Zelenih beretki’ ili Teritorijalne odbrane i spasti ljude koji su ostali tamo”.

Svedok je govorio i o sletanju bivšeg predsednika Predsedništva BiH Alije Izetbegovića na sarajevski aerodrom i njegovom zadržavanju od strane JNA.

Alija bio pod kontrolom srpske vojske
– Tad je Alija bio pod kontrolom srpske vojske. Komandant je mene zvao i pitao šta da radimo s Alijom, kakva je situacija u gradu i to. Kukanjac je na osnovu procene situacije doneo odluku da se on zadrži i konsultovao je i Beograd – kazao je svedok, dodavši da je Izetbegović zadržan da ga neko ne bi ubio, a zatim odveden u Lukavicu.Posvjedočio je da je bilo nekoliko prijedloga da se Izetbegović vrati u zgradu Predsjedništva, a da kolona JNA napusti Sarajevo, i da je u pregovore bio uključen general Ujedinjenih naroda (UN) Lewis MacKenzie. Prema njegovim riječima, postignut je dogovor da uz pratnju UNPROFOR-a Izetbegović napusti Lukavicu, a kolona JNA Sarajevo.

– Stvoren je utisak da je sve rešeno, mislili smo da smo se izmirili i da se selimo. Nismo znali da se iza toga krije prevara – rekao je svedok.

Odgovarajući na pitanje tužioca, kazao je da su iz kasarne u kamione utovarivali kancelarijski materijal te da su imali informacije da se “Zelene beretke” skupljaju po gradu na relaciji gde je kolona formirana. Katalina je rekao da su obaveštajne službe iz Beograda presrele radiokomunikaciju te da je on dobio depešu u kojoj je pisalo da kolonu treba napasti, razoružati i ne dozvoliti da bilo šta dođe u Lukavicu.

Kazao je da je depešu pročitao u Lukavici u kancelariji Kukanjca, a da su bili prisutni Izetbegović i Mekenzi, koji je, prema njegovim rečima, naredio da se kolona što pre izmesti.

Rekao je da su dobili upozorenje da niko iz kolone ne sme pucati ili provocirati, a da je kolona napadnuta ubrzo nakon što su krenuli.

Pucali u leđa
– Nije prošlo deset minuta, meni su već pucali u leđa – kazao je svedok i dodao da je ranjen nakon što mu je naređeno da legne na zemlju s ostalim zarobljenicima. Kasnije je prebačen u bolnicu na lečenje.

Za napad na kolonu, ubistva, ranjavanje i zlostavljanje pripadnika JNA i civila, optuženi su Ejup Ganić, Zaim Backović, Hamid Bahto, Hasan Efendić, Fikret Muslimović, Jusuf Pušina, Bakir Alispahić, Enes Bezdrob, Ismet Dahić i Mahir Žiško, koji su obavljali visoke političke, vojne i policijske dužnosti.

Advokatica prvooptuženog Ejupa Ganića, Lejla Čović, pitala je svedoka da li je znao da se JNA u tom periodu pozicionirala oko Sarajeva i da je pucano na grad, na šta je on odgovorio da zna da su granate ispaljivane, ali da je za to saznao putem sredstava informisanja.

– Znam da su oko komande Druge vojne oblasti ispaljivane granate – rekao je svedok i negirao da zna da je JNA izvršila napad na zgradu Predsedništva, ali da je Kukanjac uputio tri tenka prema Domu armije.

Čović je svedoka pitala da li je Izetbegović mogao otići iz kasarne u Lukavici, jer je prilikom direktnog ispitivanja kazao da je “Izetbegović bio slobodan čovek”, na šta je svedok rekao da se pregovaralo i čekalo izmeštanje komande.

– On je bio i potreban tu u to vreme – kazao je Katalina. Potvrdio je da je u koloni JNA bilo oko 200 vojnika i da je svaki od njih imao uz sebe lično naoružanje.

Na pitanje Jasenke Rešidović, braniteljice drugooptuženog Backovića, svedok je negirao da zna da je JNA izvukla i odvezla naoružanje iz skladišta u Faletićima, ali da zna da su iz kasarne na Bistriku ubijeni Sead Šećerović i njegov vozač.

Veštačenje
– Mi smo imali veštačenje. Pucano je i iz puške tog koji je ubijen – rekao je svedok.Branilac Hamida Bahte, Asim Crnalić, pitao je svedoka da li je, s obzirom na svoju dužnost, znao ko i gde puca u Sarajevu, a svedok je odgovorio da to nije bilo u njegovom resoru.- Bavimo se kontraobaveštajnim poslom. Tako smo i našli onu vašu naredbu da će JNA biti napadnuta – rekao je svedok.

Kazao je da je teoretski tačno, kako je navela Odbrana Hasana Efendića, da je nakon međunarodnog priznanja Bosne i Hercegovine, JNA postala strana sila na njenoj teritoriji.

Braniteljica optuženog Alispahića, Mirna Avdibegović, pitala je svedoka da li zna da su pripadnici Druge vojne oblasti uhapsili Mirsada Hodžića i pretukli ga.

– Znam da je bio jedan policajac priveden, za ovog ne znam – rekao je svedok i napomenuo da on nije dozvoljavao maltretiranje uhapšenih, a da su privođeni oni koji su “pravili probleme na punktovima”.

Suđenje se nastavlja 9. oktobra.

Predsednik Vučić: Idem u Brisel, povećanja penzija do 11 odsto, povećanja i za prosvetare i javni sektor, minimalac 53.592