Lekari upozoravaju na veliki oprez: Nagle temperaturne oscilacije pogađaju 13 vrste bolesnika

Kardiohirurg profesor dr Miljko Ristić kaže za „Blic“ da kardiovaskularni bolesnici jednako reaguju i kada temperatura naglo skače i kada naglo pada. Objašnjava da postoji 13 grupa pacijenata koji reaguju na vremenske oscilacije, ali da se one najviše odražavaju na srčane pacijente i psihijatrijske.

Pored ove dve grupe pacijenata, prema njegovim rečima, tegobe mogu da osete i bolesnici koji imaju čir na dvanaestopalačnom crevu, upalu žučne kese, probleme sa bubrezima…

– Ima 13 grupa pacijenata koji reaguju na vremenske oscilacije. Reaguju bubrezi, centralni nervni sistem, srce, pluća, pacijenti sa čirom na dvanaestopalačnom crevu, sa upalom žučne kese.., a kardiovaskularni sistem i psihološki pacijenti su najugroženiji – navodi prof. dr Miljko Ristić za „Blic“:

– Usled naglih temperaturnih oscilacija, može da dođe do zaustavljanje rada srca, prestanka disanja ali i do moždanog udara. To ne može da se desi kod pacijenata sa upalom žučne kese, bubrega, bolesnika sa čirom na dvanaestopalačnom crevu. Promene vremena deluje nepovoljno i na te organe, u smislu jačih bolova, ali ti slučajevi se ne završavaju fatalno kao što je slučaj sa srčanim bolesnicima. Posledice nisu tako dramatične kao kada je u pitanju srce, i kada je reč o psihološkim pacijentima, kod kojih promena vremenskih temperatura deluje drastičnije na njihov psihološki status.

Osećaju promenu vremena dva do 48 sati pre njenog nastanka
Prema njegovim rečima, ove grupe pacijenata promenu mogu da osete dva sata do 48 pre nego što ona nastupi.

– Psihološki pacijenti mogu da osete da se njihov psihološki status pogoršava, a srčani, da im vrednosti visokog krvnog pritiska rastu. Krvni pritisak ni tad ne raste odjednom, ako se malo obrati pažnja, videće se da je i tada postepen. Oseća se glavobolja, a pošto je ugrožen i pulmonalni sistem, može da dođe do nedostatka vazduha – kaže prof. Ristić za „Blic“.

Kombinacija praznika i temperaturnih skokova
Prema njegovim rečima, kada su temperaturne razlike upadljive, onda treba smanjiti unos hrane, pogotovo masne i slane.

– Ishrana treba da bude bazirana na voću i povrću, a izbegavati sokove pune šećera. Najbolje je da se sedi kod kuće. Promene utiču na srce, ali i pluća zbog elektromagnetnih talasa koji, u stvari, utiču na funkciju svih naših organa. Hronični pacijenti koji većim godinama ili mesecima boluju od srca, angine pektoris, hipertenzije, treba da uzimaju svoju terapiju redovno, da je ne preskaču – savetuje prof. Ristić za „Blic“ i dodaje da kada se desi nagli skok ili pad temperature, i najzdraviji ljudski organizam može da poklekne.

Prelazak sa posne na mrsnu hranu
Pored vremena, tegobe kod građana izazvao je i prelazak sa posne na masnu hranu, a pošto sezona praznika, slava i dalje traje, savetuje se umerenost u ishrani.

Kako je za „Blic zdravlje“ objasnila docent dr Branislava Teofilović, magistar farmacije i specijalista nutricionizma, prejedanje često izaziva gorušicu ili refluks kiseline, što se manifestuje kao pečenje u predelu želuca, ali ono može da dovede i do napada žuči.

Napadi žuči uzrokovani prejedanjem mogu biti bolni i neugodni, ali uz pravilnu ishranu i preventivne mere može se smanjiti rizik od njihovog nastanka.

– Ako se simptomi jave, važno je reagovati brzo i potražiti medicinsku pomoć. Simptomi napada žuči se često mogu razvijati postepeno. Oni se mogu manifestovati kao jaka bol u gornjem desnom delu stomaka. Žučna kesa je locirana u gornjem desnom delu stomaka. Kada dođe do blokade žučnog kanala (npr. kamenčić blokira protok), žuč se nakuplja u žučnoj kesi i izaziva bol. Bol može biti oštar i intenzivan, ali i tup i probadajući. Često je praćen osećajem težine ili pritiska. Može trajati nekoliko minuta ili sati – objašnjava doc. dr Teofilović.

Reflektovani bol iz žučne kese
Bol se, prema njenim rečima, može širiti i u leđa ili ispod desne lopatice.

– Bol iz žučne kese može zračiti kroz nervne puteve u leđima ili u područje između lopatica. Ovo je poznato kao „reflektovani bol“ – bol koja se oseća na mestu koje nije direktno povezano s izvorom bola – kaže ona i dodaje da napad žuči može da uzrokuje probavne smetnje, uključujući mučninu i povraćanje:

– To je često reakcija na nakupljanje žuči u stomaku, što može izazvati nelagodnost i želju za povraćanjem. Povraćanje može biti učestalo, ponekad s gorkim ukusom u ustima zbog prisustva žuči koja ulazi u želudac.

Prva pomoć kod infarkta
U slučaju srčanog udara dobro ukazana prva pomoć može spasiti nečiji život, zato je vrlo važno da znamo šta treba činiti u ovako kritičnoj situaciji. Infarkt nastaje kada se zaustavi protok krvi u srce, uglavnom zbog blokade koronarne (srčane) arterije. Neki od simptoma ovog stanja mogu biti bol u grudima, kratak dah, mučnina, vrtoglavica, ili bol u rukama, leđima, vilici ili stomaku.

(Blic)

SAVET IZ ZAVODA PANČEVAC: Kako živeti sa hipotireozom