Sveže i raznovrsno povrće i voće, a pre svega jeftinije ranije se kupovalo na pijacama. Zvanična statistika, međutim, pokazuje da to već neko vreme više nije tako.

Najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazuju da su cene voća i povrća na tezgama često veće od onih u prodavnicama. Pijace najčešće gube u konkurenciji sa supermarketima, a najviše u svemu tome ipak gube potrošači, jer poljoprivredni proizvodi zapravo više nigde nisu povoljni, piše RT Balkan.

Od deset proizvoda koje smo upoređivali, samo dva su povoljnija na beogradskim pijacama u odnosu na radnje. Tako se za kilogram crnog luka na pijaci, u prodavnicama mogu kupiti dva i po kilograma i kod ovog povrća je i najveća razlika u ceni.

Krompir je upola jeftiniji u radnjama i košta 79,99 dinara, nego na tezgama gde je oko 150 dinara. U unutrašnjosti je, međutim, drugačije. Na tezgama u Vranju i Užicu je ovo povrće najjeftinije i košta 70 dinara, dok je u Pančevu 120 dinara i na pijacama i u radnjama.

Činjenica je, međutim, da je na zelenim pijacama i dalje daleko veći izbor i voća i povrća u odnosu na radnje, a da je neretko i kvalitet bolji.

Kilogram slatkog kupusa u radnjama je 119,99 dinara, a na pijacama u Beogradu u proseku košta oko 150 dinara. Toliko pijačni prodavci traže i za kilogram jabuka, dok su u trgovinskim lancima u proseku oko 119,99 dinara. Razlika u cenama južnog voća je takođe značajna. Limun sa tezge košta u proseku 189,99 dinara, a u radnji je u proseku 300 dinara, dok su banane 250 dinara.

Prema podacima RZS, jedino jaja i orahe više se isplati kupovati na beogradskim pijacama, ali u drugim gradovima to pravilo ne važi, pa su u Zrenjaninu orasi jeftiniji u prodavnicama.

Bilo da su u centru ili u predgrađu, u Beogradu ili u manjim mestima po Srbiji, pijace gube trku sa supermarketima u kojima je ponuda slične robe jeftinija, uz dodatne akcijske popuste i mogućnost odloženog plaćanja.

Analiza cena koju Republički zavod za statistiku sprovodi u 17 velikih gradova u Srbiji pokazuje da pijace najčešće gube u konkurenciji sa supermarketima.

Dr Veljko Mijušković sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu kaže da je jedan od glavnih razloga za to što su cene voća i povrća na pijacama u Srbiji danas često više nego u supermarketima, način na koji veliki trgovinski lanci nabavljaju robu. Oni kupuju direktno od proizvođača ili veletrgovaca u ogromnim količinama, što im omogućava da dobiju niže cene zahvaljujući količinskim popustima i dugoročnim ugovorima.

– S druge strane, domaći proizvođači, koji uglavnom prodaju na pijacama, suočavaju se s visokim troškovima proizvodnje, uključujući skupa đubriva, gorivo, semena i pesticide, što automatski podiže cenu njihovih proizvoda. Takođe, supermarketi često nude jeftinije uvozno voće i povrće, posebno van sezone, dok su domaći proizvodi na pijacama skuplji, jer dolaze iz manjih proizvodnji i ne uživaju iste subvencije kao veliki poljoprivredni proizvođači u inostranstvu – objašnjava Veljko Mijušković.

On ukazuje da dodatno, zakupnine tezgi, troškovi transporta i ograničen promet na pijacama znače da prodavci moraju postaviti više cene kako bi ostali profitabilni, dok supermarketi zahvaljujući velikom obimu prodaje mogu da drže niže marže i brže rotiraju robu.

– Na visoke cene na pijacama značajno utiču i preprodavci, koji često kupuju voće i povrće na kvantaškim pijacama ili direktno od proizvođača, a zatim ih prodaju uz visoku maržu. Na mnogim pijacama oni dominiraju, čime smanjuju konkurenciju i veštački podižu cene. Često prodaju uvoznu robu predstavljajući je kao domaću i organsku, čime dodatno opravdavaju skuplju prodaju. Za razliku od supermarketa, gde su cene transparentnije i podložne konkurenciji, na pijacama je regulacija slabija, što omogućava preprodavcima da slobodno formiraju cene bez velikih ograničenja – kaže dr Mijušković.

On napominje da su sve ove okolnosti dovele do toga da pijace izgube cenovnu prednost i da više ne budu sinonim za jeftiniju kupovinu voća i povrća.

Promet poljoprivrednih proizvoda na pijacama u Srbiji u četvrtom tromesečju 2024, u odnosu na isto tromesečje prethodne godine, beleži rast u tekućim cenama od 6,6 odsto. Ukoliko se uporedi 2024. godina sa 2023. godinom, promet je veći u tekućim cenama za 4,4 odsto.

U strukturi vrednosti prometa poljoprivrednih proizvoda na pijacama u prošloj godini, dominira povrće sa 34,6 odsto, dok živina i jaja, voće i grožđe i mleko i mlečni proizvodi imaju udeo od po oko 15 odsto.

Maloprodajne cene poljoprivrednih proizvoda koje objavljuje RZS „snimaju“ se dva puta mesečno, na pijačne dane u prvoj i drugoj polovini meseca. U Republičkom zavodu za statistiku objašnjavaju da se cene prate u radnjama i na pijacama s najvećim prometom. U zavisnosti od godišnjeg doba uzimaju se proizvodi koji su najaktuelniji i za svaki od njih se beleži najčešća, najniža i najviša cena.

Narodna banka Srbije je objavila da je međugodišnja inflacija u februaru bila 4,5 odsto, a cene robe i usluga su u proseku povećane za 0,5 odsto u odnosu na januar. Iz NBS navode da je oko polovine mesečne inflacije u februaru posledica rasta cena prerađene hrane za 1,2 odsto, naročito rast cene kafe za oko 11 odsto i čokolade za oko 7,5 odsto. Ovi proizvodi, kao i kozmetika, daleko su povoljniji na pijacama u odnosu na prodavnice.

A šta o cenama, pre svega hrane, misle potrošači, pokazuju bojkotom pet najvećih trgovinskih lanaca koji je organizovalo Udruženje „Efektiva“, a koji traje već nekoliko nedelja.

(Bizportal )

VRŠAC: Još dva festivala za Narodno pozorište „Sterija“