U Debeljači uzgajaju zdravu hranu
Žetva pšenice u južnom Banatu je završena, a Olaš Andras iz Debeljače prvi put je pokosio pšenicu stare sorte Spelta koju retko ko još uzgaja u našoj zemlji. Kaže da je sve radio bez upotrebe hemijskih preparata i da je zadovoljan rodom.
Spelta se proizvodila još pre 5.000 godina i bila je dominantna u ishrani ljudi sve do srednjeg veka. Razlikuje se od obične pšenice, jer sadrži u idealnom odnosu belančevine, ugljene hidrate, masti i vitamine i zbog toga je veoma zdrava, jer ima veću energetsku vrednost.
Olas Andraš ističe da je bez velikih ulaganja dobio dobar rod koji će koristiti za sopstvene potrebe, a ono što preostane će prodati:
– Ideja je bila da počnem proizvodnju jer sam čuo da je spelta jako zdrava za organizam čoveka i ima mnogo više hranljivih vrednosti od obične pšenice.Odlučio sam da je posejem i da probam da imam svoju proizvodnju i videćemo posle šta dalje.Ako bude sve kako treba proširiću i sejaću malo više- kaže Olas.
Foto: PančevacFoto: Pančevac
Kombajner Žika Radosavljev bavi se sa bratom ovim poslom više od 40 godina i sada je prvi put kosio ovakvu vrstu pšenice. Kaže da je spelta mnogo zahtevnija za žetvu od obične pšenice:
– Kosio sam razne kulture , ali ovakvu još nisam kosio, jer je pšenica specifična i neće uopšte plevica da se odvaja od zrna i moraću još posebno da uradim neke mašine kako bi se i plevica odvajala- ističe Radosavljev.
Foto: PančevacFoto: Pančevac
Spelta se može sejati na dva načina- kao čisto zrno ili kad je obučena u plevice.
Foto: PančevacFoto: Pančevac
Lakše i preciznije se može kontrolisati njen rast kad je oljuštena, smatra Bogdan Garalejić, stručni saradnik Instituta Tamiš-Pančevo koji je pre desetak godine izučavao njeno uzgajanje na našem podneblju:
– Ne možemo da govorimo o nekim visokim prinosima, ali od 2 do 3 tone po hektaru je nešto što je sasvim dobro za speltu.Proizvodnja sama po sebi nije toliko specifična, ali sama vrsta pšenice je karakteristična za brdsko planinska područja i selekcije koje se obavljaju u inostranstvu vezana su za takva područja, pa čak i za Alpe. Postoji veliki broj sorata koje su namenjene organskoj proizvodnji i sve one imaju svoje karakteristike. Novosadski Institut za ratarstvo ima svoju selekciju spelte sorte „Nirvana” i svi koji žele da je uzgajaju ovde seme mogu i nabaviti-kaže Garalejić.
Po završetku žetve Olaš Andraš će odneti zrno spelte na ljušćenje,a onda će je u svom ručno izrađenom mlinu samleti i dobiti brašno od kojeg će sam praviti hleb i razna peciva. Do sada je pravio hleb od raži i biće ovo jedno novo iskustvo za njega, ali očekuje da će sve to doprineti zdravijoj ishrani njegove porodice.
(Pančevac/GJ)
