Srbija se pozicionirala kao lider u proizvodnji borovnica u ovom delu Evrope, sa plodovima koji po kvalitetu nadmašuju i one iz najpoznatijih svetskih regija. Ipak, iako borovnice iz srpskih zasada redovno završavaju na evropskim rafovima, mnogi potrošači i dalje ne znaju odakle dolaze.

Ovogodišnja berba borovnica u većini zasada u Srbiji privodi se kraju, a proizvođači su uglavnom zadovoljni – cena se kretala oko 6,5 evra po kilogramu, dok je pred kraj berbe pala na oko 6 evra.
Kvalitet plodova je ostao na visokom nivou, a sve je više proizvođača koji odmah po branju borovnice pakuju u manja pakovanja i tako ih brzo hlade i šalju na tržište, što je praksa prilagođena zahtevima kupaca.

Prema rečima dr Aleksandra Leposavića, predsednika Naučnog voćarskog društva Srbije, domaća borovnica se uspešno plasira i na lokalnom tržištu, a raste i njen udeo u preradi.
Iako zvanična statistika navodi da se borovnica u Srbiji uzgaja na više od 8.000 hektara, realna procena je da je pod zasadima svega oko 3.000 hektara.

Leposavić ističe da je Srbija postala lider u ovom delu Evrope zahvaljujući savremenim zasadima koje najčešće podižu ljudi koji su već uspešni u drugim poslovima i imaju kapital da investiraju – trošak podizanja zasada iznosi od 50.000 do 60.000 evra po hektaru.

Foto: Unsplash

Uzgajanje borovnice u Srbiji započelo je 2006. godine u opštini Arilje.
Zbog primene modernih tehnika i optimalnog perioda sazrevanja, domaći proizvođači postižu prinose i kvalitet koji nadmašuje i one iz zemalja sa dugom tradicijom u proizvodnji borovnice.
Međutim, iako se u Srbiji proizvodi borovnica izuzetnog kvaliteta, potrošači širom Evrope često ne znaju odakle potiče.
Naša borovnica se uglavnom izvozi u Holandiju i druge zemlje, odakle se re-izvozi bez isticanja porekla. Zbog toga srpski proizvođači ne ostvaruju punu vrednost za svoj proizvod.
Leposavić upozorava i na problem standardizacije: poslednjih godina, jedini kriterijum kvaliteta često postaje veličina ploda, dok se zanemaruju ukus, sastav i nutritivne vrednosti koje borovnicu čine takozvanim „supervoćem“.
Ovaj kriterijum su, kako navodi, nametnuli proizvođači đubriva i biostimulanata, čime su povećani troškovi proizvodnje.
Da bi postigli zadatu krupnoću (najčešće 16 mm i više), proizvođači sprovode rigoroznu rezidbu i intenzivnu ishranu biljaka.
Srbija, region, ali i čitava Evropa se ove godine suočavaju sa nizom izazova kada je u pitanju povrtarstvo i voćarstvo. Kako su cene i otkupne, tako i prodajne varirale, može se reći da je uzgoj bobičastog voća sve više na ceni i da od njega može fino da se zaradi, a kako smo ranije već pisali i do 40.000 evra po jednom hektaru.
(politika.rs)
Održana akcija davanja krvi u Rafineriji nafte Pančevo