I TO JE PANČEVO: Naš grad u slikama koje prati pokušaj poezije u prozi

Posle navijanja

Odmah, u startu, pobegoše: misli i one druge.
Stvari. Zbog kojih se stidimo sebe.
Ima nečega što nije za deljenje.
Naravno, ako hoćemo da vidimo koliko je sati…
To što se mora ponekad stvarno treba da bude teško.
Ali potreban je dah, da nas neko ili nešto „navije”.
Najbolje je kad osoba to sama sebi uradi.
Da bi plivala između zadovoljstva i uspeha.

Nesaglasje

Nije jednostavno parkirati se.

U smislu – biti uz nekog i da taj neko bude uz tebe.

Potrebno je međusobno „trpljenje”, strpljenje.

To traži nadljudsku energiju! Ne uvek…

U dobrim epizodama života dovoljno je biti svoj.

Grliti dragu okolinu ne razmišljajući o godinama.

Statusu. Razlikama. Preferencijama.

Ume to da se završi nesaglasjem. Jer u vezi nismo sami.

I gde smo sad

Prodajte mi priču… Da teče, da žmurim i uživam.

Dajte mi nešto što ne znam, toliko toga ima.

Ne volim fraze, prazne replike i slike.

Hoću iznenađenje i ushićenje.

Ko se sada javi za reč – dajem sve što treba.

Pucam sa svih strana, rekla mi je osoba do mene.

Ne mogu da se poistovetim s njom. Ne želim.

Jer slede tuga i praznina, ono što izaziva strah od smrti.

(Pančevac / Siniša Trajković)

Bogat pozorišni program u Kulturnom centru Pančeva