Pravoslavni vernici danas obeležavaju Badnji dan. Za Badnji dan, Badnje veče i Božić postoje brojni crkveni i narodni običaji, koji daju proslavljanju praznika Hristovog rođenja posebnu draž i nije lako povući oštru granicu između religijskog i običajnog. Neretko se uoči praznika zapitamo koji su u skladu sa pravoslavnom hrišćanskom tradicijom, a koji nisu. Na tu temu razgovramo sa teologom Nikolinom Novaković.

– Božić nazivamo najradosnijim hrišćanskim praznikom, jer predstavlja javljanje Boga u telu. Mnogo običaja je u vezi sa ovim praznikom, kao što su lomljenje česnice, paljenje badnjaka, pijukanje i sl. Crkva podržava običaje koji su u skladu sa njenim učenjem. Običaje treba posmatrati na „hrišćanski način“, jer upravo kroz trud oko ispunjenja običaja učestvujemo zajedno u njima i razvijamo ljubav i međusobnu povezanost. Običaji i služe tome da nas približe jednе drugima, ali običaj ne sme zameniti suštinu, a suština je Hristos, Bog silazi među ljude i postaje čovek – kaže Nikolina Novaković za Pančevac.

Običaji na Badnji dan

Na Badnji dan važe posebni pozdravi: „Dobro veče, Badnjače“ i: „Dobro veče i srećno vam Badnje veče“. Priprema se posna trpeza, a evo šta je najvažnije učiniti na ovaj praznik.

– Danas je Badnji dan, pretprazništvo praznika Rođenja Hristovog i idući u susret prazniku svi smo pozvani da u radosti otkrijemo Boga koji se rađa u jaslama u Vitlejemskoj pećini, pobeđuje smrt i svima darova život večni. Zato bi trebalo da ovaj praznik započnemo molitvenim sabranjem u Crkvi i da se nakon molitve i paljenja Badnjaka, u miru i ljubavi, raziđemo svojim domovima – kaže naša sagovornica.

Simbolika badnjaka

U mnogim domovima uoči Božića domaćin u kuću unosi badnjak i slamu, evo šta oni simbolišu.

– Postoje dva tumačenja zbog čega se badnjak unosi u kuću. Sam badnjak ili hrastovo drvo kod Starih Slovena je bilo sveto drvo i mnogi su ga poistovećivali sa Perunom, te spaljivanje badnjaka koje mi i danas vršimo zapravo predstavlja odbacivanje starih božanstava i prihvatanje nove vere u Hirsta. Badnjak koji gori predstavlja svetlost, odnosno Hrista koji svojom svetlošću razgoni tamu nezanja i tamu ovoga sveta – ističe naša sagovornica i dodaje da je razbacivanje slame po kući običaj u mnogim domovima kako bi kuća podsećala na pećinu u kojoj je rođen Hristos. Takođe, postoji i tumačenje da je pravedni Josif upravo hrastovim drvom založio vatru kako bi se zagrejala pećina u kojoj je rođen Hristos.

Privatna arhiva

Česnica

Takođe, običaj je da se u svim domovima mesi pogača ili česnica. Domaćica u nju stavlja zrno pšenice, grančicu drena, ali i novčić za koji se veruje da će doneti sreću onome ko ga pronađe.

– Česnica se lomi kao i slavski kolač i predstavlja telo Hristovo. Okupljanje oko trpeze i česnice upravo pokazuje svečanski momenat, a novčić simbolizuje darove koje mudraci donose Hristu, objašnjava Novaković.

Položajnik

Prvi čovek koji na Božić uđe u dom naziva se položajnik. To je dragi gost, koji simbolično dolazi da bi ukućanima doneo sreću i blagostanje.

– Položajnik zapravo simboliše mudrace koji su došli da se poklone bebi Isusu Hristu. Pošto su ti mudraci bili i proroci, oni su pratili zvezdu koja je najavila rođenje Boga u ovome svetu, te položajnik i jeste simbol mudraca, koji proriče paljenjem badnjaka i izgovaranjem sledećih reči: „Koliko varnica toliko srećica, koliko varnica toliko zdravlja, koliko varnica toliko parica”.

Pijukanje

Pijukanje je takođe veoma zastupljen običaj i njemu se deca najviše raduju.

– Simbolika ovog običaja je da, kao što kvočka okuplja piliće i na taj način ih štiti i brine o njima, isto radi i majka u porodici. Takođe, i Hristos nas okuplja, pre svega na liturgiji i kroz sveto pričešće, zatim i u domu, oko trpeze, a cilj je zbližavanje porodice.

Korinđanje

Kod nas u Južnom Banatu prisutan je običaj korinđanja. Korinđaši su zapravo maskirana deca, koja idu od kuće do kuće i pevaju prigodne pesme, a ljudi ih zauzvrat daruju voćem, orasima i slatkišima.