Irska, koja je preuzela šestomesečno predsedavanje Evropskom unijom najavljuje novi zamah politici proširenja. Postavlja se pitanje, može li Srbija taj zamah da iskoristi?

Da li je otvaranje Klastera 3 bliže nego prethodnih godina ili će i ovog puta presuditi politički uslovi, a ne samo reforme? Drugim rečima, može li se do Brisela preko Dablina?

U jedinstvu je, kaže ambasador zemlje u čijim je rukama kormilo EU sedmi put, snaga. Ta se snaga, dodaje, ogleda u otvorenosti Unije za proširenje koje predstavlja drugo ime za ulaganje u mir i bezbednost. Kaže da deo tog uloga može biti i Srbija, koja ima kapacitet i da napreduje na putu ka evropskoj porodici. U prvom redu, otvaranjem Klastera 3.

„Želimo da vidimo da se klasteri otvaraju, da ima pregovora, da se vredno radi kako bi se ti klasteri otvorili. Irska kao predsedavajuća ima ulogu da bude neko ko će olakšati pregovore ali su, na kraju dana, države članice te koje odlučuju o tome da li će se neki klaster otvoriti. Ali, ako se mi pitamo, onda treba da se otvore novi klasteri“, rekao je ambasador Irske u Srbiji Kevin Kolgan.

Srbija se, kaže za UNU predsednica skupštinskog Odbora za evrointegracije Elvira Kovač nalazi u važnom trenutku procesa pridruživanja. Ipak, činjenica da gotovo pet godina nije otvoren nijedan klaster, deluje obeshrabrujuće a tempo, dodaje, ne zavisi isključivo od nas.

„Politički momentum jeste povoljniji nego što je bio prethodnih godina, pre svega zbog promenjenih geopolitičkih okolnosti i veće svesti o značaju integracije Zapadnog Balkana u Evropsku uniju. Aktivno radimo na reformama koje će doprineti napretku u ključnom Klasteru 1. Ipak, pozicija Srbije je specifična zbog neuvođenja sankcija Rusiji, ali to nikako ne znači da treba da odustanemo. Naprotiv, ovaj zamah treba da nam služi kao vetar u leđa da ubrzamo sopstvene reformske procese”, rekla je za UNU Elvira Kovač.

Ipak, bivša ambasadorka Srbije u Velikoj Britaniji Aleksandra Joksimović kaže da je u ovom trenutku i dalje neizvesno hoćemo li otvoriti Klaster III, ili će neka od članica staviti veto.

Drugim rečima, Joksimović podvlači da bi kandidati trebalo pažljivo da čitaju ono što EU poručuje. Pre svega po pitanju zajedničke spoljne i bezbednosne politike. Ali, ne samo toga.

„Savet REM-a je jedna od tema koja je trenutno aktuelna, videćemo na koji način će se razrešiti. Nije samo bitno pitanje izglasavanja određenih zakonskih projekata, već i njihova implementacija. Marta Kos jeste pohvalila usvajanje zakona koji su anulirali ono što se usvojilo kroz tzv. Mrdićeve zakone, ali recimo jedan broj zemalja smatra da, bez obzira na činjenicu da je ispravljena greška, da se zapravo nije desilo ništa novo“, kaže Aleksandra Joksimović za UNU.

Upravo ta vrsta povratka na početak, zaključuje Joksimović, može da zvuči obećavajuće budući da, kako navodi, Nemačka ima mekši stav kada je u pitanju Srbija, dok Francuska duže vreme lobira za otvaranje Klastera 3. Koje je za sada, tako blizu, a opet, tako daleko.

(Una/ Stefan Petrović)