BEOGRAD – Veliki deo dana provodimo na poslu, zbog čega odnosi sa kolegama i šefovima u ogromnoj meri utiču na naše zdravlje i raspoloženje. Dok su povremene nesuglasice i različita mišljenja potpuno neizbežni u svakom kolektivu, hronični pritisak i neprijateljsko ponašanje otvaraju vrata ozbiljnom problemu – mobingu (zlostavljanju na radu).

Gostujući u emisiji „Jutro je“ na Prvom programu Radio Beograda, konsultantkinja za poslovnu komunikaciju Lela Saković i advokat Nikola Gvojić detaljno su objasnili kako prepoznati razliku između običnog poslovnog sukoba i zlostavljanja, i šta građani pravno mogu da preduzmu.

Sindrom kuvane žabe: Kako razlikovati konflikt od mobinga?
Konfliktno okruženje ne znači automatski da u firmi postoji mobing, ali jeste idealan prostor da do njega dođe. Stručnjaci upozoravaju na takozvani „sindrom kuvane žabe“, gde zaposleni postepeno i neprimetno prihvata sve lošiji tretman, misleći da je to normalan deo posla.
Glavna razlika je u tome što se mobing prepoznaje po učestalosti i nameri. To je kontinuirano, svesno i usmereno negativno ponašanje prema pojedincu ili grupi, sa jasnim krajnjim ciljem – da se ta osoba potpuno izoluje iz kolektiva i navede da sama da otkaz.

Foto: PexelsFoto: Pexels

Tri lica zlostavljanja na radu
U praksi se, u zavisnosti od smera pritiska i motiva, najčešće prepoznaju tri oblika mobinga:
Horizontalni mobing: Dešava se među kolegama koji su na istim pozicijama. Motiv je najčešće nezdrava konkurencija, ljubomora i lična netrpeljivost.
Vertikalni mobing: Najčešći oblik, u kome nadređeni zloupotrebljava položaj kako bi diskreditovao radnika. Ređe se javlja u obrnutom smeru, kada grupa radnika svesno bojkotuje i urušava autoritet novog šefa.
Strateški mobing: Situacija u kojoj sama kompanija planski vrši pritisak na određeni broj radnika. Cilj je da se oslobodi viška zaposlenih bez isplate zakonskih otpremnina, tako što ih primorava da sami podnesu zahtev za raskid ugovora.

Advokat Nikola Gvojić naglašava da mobing ipak nije pravilo već izuzetak, koji se najređe dešava u firmama gde je poslodavac jasno i precizno uredio radna prava, obaveze i interna pravila ponašanja.

Šta uraditi i kako pokrenuti postupak?
Ukoliko sumnjate da trpite zlostavljanje na radnom mestu, stručnjaci savetuju sledeće korake:
Direktan razgovor: Prvi i osnovni korak jeste da se direktno obratite osobi koja vas uznemirava. Jasno i smireno joj stavite do znanja: „Meni ovo smeta, molim te prestani sa takvim ponašanjem“.
Prikupljanje dokaza: Ako razgovor ne urodi plodom, počnite da beležite datume, vreme i opise neprijatnih situacija, čuvajte e-mailove, poruke i tražite svedoke.
Prijava unutar firme: Obratite se licu zaduženom za bezbednost i zdravlje na radu, HR menadžeru ili predstavniku sindikata, i formalno pokrenite interni postupak kod poslodavca.
Sudski postupak: Ukoliko poslodavac ne reši problem unutar kuće, preostaje podnošenje tužbe pred nadležnim sudom.

Foto: Pexels

Strah od gubitka posla i važnost samopouzdanja
Najveći problem u domaćoj praksi jeste dugotrajnost sudskih procesa, ali i ogroman strah radnika da će, ako prijave šefa, ostati na ulici. Zanimljivo je da razvijene evropske zemlje beleže najveći broj prijava mobinga upravo zato što tamo nema straha, a svest o pravima je na visokom nivou.
Lela Saković podseća da mnogi konflikti nastaju jer ljudi danas sve manje slušaju jedni druge, a rešenje leži u jasnom delegiranju zadataka i veštinama nenasilne komunikacije.

„Šta je najgore što može da se desi? To što ćemo mi možda ostati bez posla. Pa, naći ćemo drugi, a sunce neće prestati da sija svakog jutra“, zaključuje Saković, naglašavajući da zdravlje i lično dostojanstvo nemaju cenu.

(RTS)