Koliko ste koraka danas napravili? Praćenje koraka vam pomaže da steknete jasnu predstavu o tome koliko se u stvari krećete tokom svakodnevnih aktivnosti. To olakšava postavljanje ličnih ciljeva i praćenje napretka.

Najčešća preporuka u javnosti je da se dnevno pređe bar 10.000 koraka, ili od 7,5 do osam kilometara, kako bi se smanjio rizik od infarkta, drugih kardiovaskularnih bolesti, padova… Da bi se ovakav savet, koji nije rezultat naučnog istraživanja nego potiče iz marketinške kampanje japanske kompanije koja je šezdesetih godina prošlog veka lansirala pedometar „Manpo-kei”, stavio pod lupu, časopis „The Lancet – Public Health” sažeo je podatke iz baza podataka „PubMed-a” i „EBSCO CINAHL-a” od 1. januara 2014. do 14. februara 2025. godine, to jest iz 57 studija sa 160.000 učesnika.

Pokazalo se da benefit od hodanja raste progresivno do 7.000 koraka, a da se od tog broja uglavnom stabilizuje ili da će se sličan efekat po zdravlje postići i sa 7.000 i sa 10.000 koraka, ili da je dnevno dovoljno prepešačiti oko pet kilometara. U Pančevu to znači, na primer, preći na svojim nogama od Strelišta ili Koteža 2 do grada i nazad, što bi trajalo oko sat vremena.

Analiza je pokazala i da 2.000 koraka neće biti dovoljno da se značajno poboljša zdravstveno stanje. U poređenju s tim brojem, 7.000 koraka dnevno bilo je povezano sa 47% manjim rizikom od ukupnog mortaliteta, 25% manjim rizikom od pojave kardiovaskularnih bolesti, 47% manjim rizikom od smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti, statistički beznačajnim rizikom od pojave kancera od 6%, 37% manjim rizikom od smrtnosti od kancera, 14% manjim rizikom od dijabetesa tipa 2,38% manjim rizikom od demencije, 22% manjim rizikom od simptoma depresije i 28% manjim rizikom od padova.

Naravno, oni kojima je 7.000 koraka dnevno neostvariva zamisao ne treba da prestanu ili da ne pokušaju da pređu bar od 2.000 do 3.000 koraka dnevno. Bolje i 500 nego nijedan. A već sa 4.000 koraka primetna je značajna korist. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje odraslima da se bave fizičkom aktivnošću visokog intenziteta, kao što je trčanje, u trajanju od 75 minuta nedeljno.ili umerenog intenziteta u trajanju od najmanje 150 minuta nedeljno, što obuhvata hodanje ili vožnju bicikla.

Izlet do Narodne bašte na nogama blagotvoran za zdravlje (foto / M. Š.)

Kako hodanje utiče na zdravlje

– Hodanje je blagotvorno za sve starosne grupe, a posebno za starije osobe.
– Za početak, hodanje doprinosi sagorevanju masti i smanjivanju gojaznosti.
– Jača mišiće i doprinosi boljem držanju tela. Najviše koristi mišićima nogu. Ali nemojte se smejati ni onima koji zamahuju rukama dok hodaju jer takve kretnje dodatno aktiviraju posturalne mišiće gornjeg dela leđa.
– Očuvanje pokretljivosti zglobova i jačine kostiju takođe je posledica redovne šetnje. Stvara uravnoteženu kombinaciju pritiska i istezanja koja deluje na zglobove i kosti, što zauzvrat jača kosti.
– Svakodnevno hodanje štiti srce i smanjuje rizik od kardiovaskularnih oboljenja, kao što su visok krvni pritisak ili ateroskleroza.
– Fizička aktivnost podstiče metabolizam, povećava potrošnju kalorija i pomaže varenju.
– Takođe predupređuje neurodegenerativne bolesti, poput demencije i Alchajmerove bolesti. Poboljšava i raspoloženje.
– Uz svakodnevne šetnje bolje ćete i spavati.

Praktični saveti

– Koristite stepenice umesto lifta: to će pokrenuti mišiće nogu i zadnjice.
– Pešačite što je više moguće: Ako idete do obližnje prodavnice, trafike, pekare – idite peške.
– Izađite stanicu ranije.
– Parkirajte automobil malo dalje od svog cilja.
– Do odredišta možete stići biciklom isto tako brzo kao i automobilom.
– Dok pričate telefonom, šetajte po kancelariji ili stanu. A ako očekujte dugačku priču, izađite napolje.
– Priredite sebi pauzu – prohodajte do automata za vodu, obiđite kolege na spratu, napravite pokoji čučanj…

(Pančevac / N. S.)