LAVANDA U STARČEVU: Suvi cvet isplativiji od medonosne paše
Lavanda, mediteranska biljka upečatljive ljubičaste boje i snažnog mirisa, poslednjih godina je sve popularniji „stanovnik” u našim baštama. Ona je veoma cenjena u kozmetičkoj industriji. Njena eterična ulja koriste se za mirisno oplemenjavanje prostora, a smatra se i izvanrednom medonosnom biljkom.
Njeni cvetovi prebogati su nektarom – ima prinos od preko 500 kilograma meda po 1 hektaru. Upravo je ova karakteristika lavande bila „okidač” odluke našeg sagovornika Aleksandra Jankovića da počne da se bavi njenim uzgojem.
Uvozna lavanda lošija, ali i jeftinija
Ovaj dugogodišnji pčelar iz Starčeva, kod Pančeva, na početku našeg razgovora otkriva da su u proizvodnju lavande ušli kao entuzijasti. Želeli su da pomognu pčelama, ali od toga, nažalost, nema ništa.
– U vreme cvetanja lavande ona je prepuna pčela, ali sorte koje mi sadimo su Angustifolia i Grosso. Grosso je hibridna lavanda, a moj zaključak je da je čašica cveta previše duboka i pčela ne može da prodre dovoljno duboko da bi pokupila nektar. Pčelinjak se nalazi na zasadima lavande, ali unos nektara nisam primetio – izjavio je Janković za “Dobro jutro”.
Zasadi lavande im se nalaze u Starčevu, na više manjih parcela. Trenutno su na površini nešto većoj od jednog hektara, jer su, kako kaže, neke stare zasade izvadili, da bi ih ove godine obnovili. Tu se nalazi oko 7.000 biljaka, s tim što će broj ove godine podići na oko 10.000.
Youtube
– Uzgojem lavande počeli smo da se bavimo pre desetak godina, tako da su ti prvi zasadi sada izvađeni, a ostavili smo mlađe zasade. Najveći izazov u uzgoju lavande je svakako tržište koje je preplavljeno uvoznom robom. Uvozna lavanda je kvalitetom ispod naše, ali joj je takođe i cena niža – istakao je Janković.
Dobro podnosi topla leta i hladne zime
Kako kaže ovaj 35-godišnjak, lavanda nije komplikovana za uzgoj, odnosno, nije zahtevna, jer je u Vojvodini kvalitet za nju zaista dobar. Način na koji je oni proizvode jeste taj da su svuda razvučeni sistemi za navodnjavanje i prihranu, a biljke sade na foliji.
– Problem u proizvodnji ove mediteranske biljke je korov tokom prvih godina. Što se tiče temperaturnih uslova, lavanda bez problema podnosi zimu i temperaturu preko -20, a toplo leto joj daje lepšu boju i miris. Naročito joj je potrebno zalivanje u godinama kao šo je bila prethodna, čije je proleće bilo izuzetno sušno, kako bi mogla da nalije cvet i oformi što veći žbun – naglasio je ovaj pčelar iz Starčeva.
Na koji način prodaje lavandu, pitali smo sagovornika iz Starčeva, i da li je zadovoljan plasmanom?
– Dobro smo se raspitali i istražili tržište. Dosta smo se osamostalili u vreme početka korone, kada smo putem Interneta na više mesta postavili oglase i tako došli do sadašnjih stalnih kupaca. To su uglavnom ljudi iz Srbije i regiona, koji od lavande dalje prave razne proizvode. Trenutno radimo isključivo sa suvim cvetom, jer proizvodnja ulja nije isplativa za domaće tržište koje je, kao što sam rekao, puno robe iz inostranstva, čija je cena relativno povoljna – odgovorio je Aleksandar Janković.
Mašina zamenjuje berače
Koliko je moguća upotreba mehanizacije u proizvodnji lavande?
Naš sagovornik ističe da je pre svega potrebno nešto klasično, sa čime će moći da se obradi zemlja oko lavande, kako je korov ne bi ugušio. Za berbu postoji mašina koju vuče traktor, dok se manje površine mogu i ručno obrati. Međutim, to zahteva dosta radne snage, a radnu snagu je sve teže naći, pa su oslonjeni jedni na druge.
(Pančevac/Dobrojutro)
