NOVI DETALJI O NACIONALNOM STADIONU U SURČINU: Prvi u svetu sa “bašta fasadom”, održavaće sam sebe

16:00

29.07.2023

Podeli vest:

Printscreen/Ministarstvo finansija

Nacionalni stadion koji bi trebalo da se izgradi u Surčinu i koji će postati dom fudbalera Srbije, predstavljaće jedinstven arhitektonski poduhvat i to će biti prvi “bašta stadion”, kako ga nazivaju projektanti.

Španski portal “Metalocus” objavio je i neke dosad nepoznate detalje o najvećem sportskom infrastrukturnom poduhvatu koji čeka Srbiju.

Zadatak da izgradi Nacionalni stadion dobio je španski arhitektonski studio Frenvik Iribaren, koji ima cilj da budući ponos srpskog sporta ima “zelenu i prirodnu” fasadu.

Printscreen/Ministarstvo finansijaPrintscreen/Ministarstvo finansija

Ova kompanija je projektovala tri od osam stadiona sa poslednjeg Svetskog prvenstva u Kataru, uključujući i stadion 974, koji je bio izgrađen od kontejnera za prevoz robe i koji je montiran za potrebe prvenstva, a potom i potpuno razmontiran. Pored njega, projektovali su i stadion Al Tumama i Edukejšn Siti, koji su se istakli po inovativnim sistemima za klimatizaciju.

Kada je u pitanju Nacionalni stadion, oni donose i određene detalje o o kojima dosad nismo čuli.

Sam stadion će biti kružnog oblika i imaće kapacitet od 52.000 gledalaca. Inovativna fasada sa zelenilom imaće četiri prstena i biće pričvršćena kosim kablovima na kojima se nalaze zelene bašte.

Stadion će imati 4.500 parking mesta i prostiraće se na 32 hektara.

Printscreen/Ministarstvo finansija

Cilj autora je da stadion “živi” 365 dana u godini i zamišljen je kao prostor na kojem će Beograđani i gosti glavnog grada u Srbiji provoditi slobodno vreme i to uz utisak da su u prirodi, a ne na stadionu, zahvaljujući “ozelenjenoj fasadi”.

Oko stadiona će se nalaziti kafići, kiosci, restorani, prostori za odmor i uz jedinstvene prostore za šetnju.

Sam stadion bi trebalo da ima energetsku efikasnost koja istovremeno obezbeđuje i grejanje i hlađenje, zajvaljujući četvorocevnim “kulerima”. Sistem pomaže da se zaostala toplota stvorena u procesu hlađenja koristi za proizvodnju tople vode za grejanje, čija temperatura dostiže do 45 do 50 stepeni celzijusa.

(Pančevac/Telegraf)

VESIĆ: 100 miliona dinara za pomoć u primeni inovativnih rešenja u oblasti saobraćaja

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre postavljanja komentara, molimo pročitajte i složite se sa uslovima korišćenja


The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.