Da i zaboravljen đački domaći zadatak može imati uticaja na izbor sporta kojim će se neko baviti, potvrđuje i ova neobična priča. Došavši u školu, Anđelko Forgo je utvrdio da nije napisao domaći. Do početka nastave je bilo vremena, pa je odlučio da propust ispravi. Otvorio je svesku i počeo da piše.

Utom su u razred banula dva njegova školska druga, poznati članovi Rvačkog kluba „Dinamo”, i glasno pričali o uspesima i minulom takmičenju. Kako Anđelko nije pokazivao interesovanje za priču, pitali su ga šta radi. Jedan je povukao svesku. Mastionica se prevrnula i trud je propao. Anđelko se razljutio, uhvatio je vinovnika i snažno ga odbacio prema vratima. U tom trenutku vrata su se snažno otvorila i na njima se pojavio direktor škole. Grajy je zamenio tajac. Uzrujani direktor je odveo oba učenika u kancelariju.
Uveče, na treningu rvača, jedan od aktera je ispričao popodnevni događaj drugovima i treneru. Najneverovatnije u priči bilo je to što je najbolji rvač izvukao „deblji kraj” od učenika koji se uopšte nije bavio sportom. Sutradan pred vratima direktorove kancelarije bili su roditelji ove dvojice učenika i trener rvača Miladin Popović. Prvi je Miladin ušao kod direktora. Nakon nekoliko minuta, koji su za roditelje bili prava večnost, nasmejan je izašao i rekao im da je stvar izglađena.
– Pošaljite Anđelka večeras kod mene, u klub, moram da vidim tog deliju – rekao je kroz smeh trener rvača.
Tako je Anđelko Forgo postao rvač, budući najtrofejniji takmičar pančevačkog kluba. Već na kraju prve sezone bavljenja ovim sportom osvojio je titulu prvaka Jugoslavije u muva kategoriji. To je ponovio još četiri puta! Ukupno, pet puta je Anđelko osvajao naziv prvaka države.
Na Evropskom šampionatu u Gracu 1959. godine Anđelko Forgo je dobio već u prvom kolu zvaničnog svetskog prvaka, rvača iz Turske, Erbibašu. Pre početka meča trener naše reprezentacije savetovao je Anđelku:

– Obrati pažnju samo na odbranu. Ne preuzimaj inicijativu. Vodi računa, on je svetski šampion!
Reči trenera malo su zbunile Anđelka. Zar da se unapred preda? Nikako! Kada je zvanični spiker pročitao ime turskog rvača, usledila je bura aplauza. Posle pročitanog Anđelkovog imena aplauza gotovo i nije bilo. U ljutnji, setio se prvog rvačkog iskustva s početka priče. Svetski prvak, ponet silnim aplauzom, pokušao je da borbu brzo završi, ali naišao je na žilavog protivnika. Svi pokušaji da na početku osvoji poen pali su u vodu. I publika je primetila da malo poznati rvač iz Jugoslavije pokazuje da je tvrd orah.

Anđelko nije u potpunosti sledio savet trenera. Čim mu se ukazala prilika, malu nepažnju samouverenog protivnika pretvorio je u poen za sebe. Kada je osvojio i drugi poen, Turčin je postao nervozan. Znao je da samo tušem može da pobedi nezgodnog Jugoslovena, ali to su bile samo želje. Anđelko je u naletu oborio protivnika i tuširao ga! Salom se prolomio aplauz, ovog puta Jugoslovenu! Na tom šampionatu Forgo je pobedama dospeo do finala i tada pretrpeo poraz. Postao je vicešampion Evrope! Četiri godine kasnije, na sledećem Prvenstvu Evrope, postigao je isti plasman.

Petnaest puta je Forgo nastupao za reprezentaciju Jugoslavije. Njegove majstorije na strunjači zapamtili su u Moskvi, Kijevu, Budimpešti, Bratislavi, Stokholmu, Helsinkiju…

Šta bi bilo da nije zaboravio da uradi domaći zadatak?

Iz knjige Marka Drakšana „Legende sporta Pančeva”, izdate 1996. godine

Priredio: Aleksandar Živković

POMOZIMO ULIČNOM SVIRAČU DA NE ODE U ZATVOR