STIŽU NOVA PRAVILA O VOZAČKIM DOZVOLAMA Ograničenje trajanja dozvole pogodiće mnoge, a tinejdžeri će imati koristi
Evropski parlament usvojio je u sredu pregovaračko stajalište o novim pravilima o vozačkim dozvolama.
Prema novom predlogu, vozači početnici moraće da prođu najmanje dve godine probnog razdoblja za koje vreme će podlegati određenim ograničenjima. Takođe, vozačke dozvole za motocikle, automobile i traktore trebalo bi da važe 15 godina, a za kamione i autobuse pet godina.
Evrozastupnici su se usaglasili i da se od vozača zatraži samoprocena fizičke i mentalne sposobnosti prilikom izdavanja ili obnove vozačkih dozvola, kao i članice EU-a odluče da li tu samoprocenu žele da zamenite lekarskim pregledom, između ostalog i s minimalnim standardima provere vida i kardiovaskularnog stanja.
Podržali su i uvođenje digitalne vozačke dozvole koja bi bila dostupna na mobilnom telefonu i istovetna fizičkoj vozačkoj dozvoli, saopštio je Evropski parlament.
Nisu podržali predlog Komisije da se skrati razdoblje važnosti vozačkih dozvola starijim građanima jer žele da izbegnu disrkiminaciju.
Kako bi se nadoknadio manjak profesionalnih vozača, zastupnici su se odlučili da omoguće i 18-godišnjacima dobijanje dozvole za vožnju kamiona ili autobusa kapaciteta do 16 putnika, uz uslov posedovanja potvrde o stručnoj osposobljenosti.
U tekstu se predlaže da se i 17-godišnjacima omogući dobivanje dozvole za vožnju automobila ili kamiona, uz pratnju iskusnog vozača, dodaje se u saopštenju.
Zastupnici Evropskog parlamenta predlaže i da testovi za vozačku dozvolu treba da uključe vožnju u snežnim i klizavim uslovima, mrtve uglove, sisteme za pomoć vozaču, sigurno otvaranje vrata vozila, kako se ne bi ugrozili drugi učesnici u saobraćaju.
Mladi vozači čine osam posto svih vozača automobila, ali dva od pet sudara sa smrtnim ishodom uključuju vozača, biciklista ili motociklista mlađeg od 30 godina, upozorila je Evropska komisija u martu 2023. kad je predstavila predlog revizije direktive o vozačkim dozvolama.
Na putevima EU-a smrtno je stradalo 20.640 ljudi u 2022. godini. Najmanje stope smrtnosti bile su u Švedskoj i Danskoj s 22, odnosno 26 smrtnih slučajeva na milion stanovnika, a najveće u Rumuniji (86) i Bugarskoj (78), prema podacima koje je Evropska komisija objavila u oktobru prošle godine.
(Pančevac/Dnevnik)
