Svemirski teleskop Džejms Veb direktno je otkrio svoju prvu novu egzoplanetu – mladog gasovitog džina – donoseći revolucionarna saznanja o udaljenim planetarnim sistemima.

Po prvi put od lansiranja 2021. godine, teleskop Džejms Veb nije se ograničio samo na proučavanje već poznatih egzoplaneta, već je otkrio potpuno novu planetu.

Za razliku od većine otkrića koja se zasnivaju na posrednim metodama, poput praćenja zatamnjenja zvezde tokom prolaska planete ispred nje, ovo otkriće se izdvaja kao prvo direktno snimanje egzoplanete koje je izveo ovaj teleskop.

Najmanja planeta snimljena direktno

Otkriće, objavljeno u naučnom časopisu Nature, potpisuje astronomkinja En-Mari Lagranz iz francuskog Nacionalnog centra za naučna istraživanja (CNRS) i opservatorije u Parizu. Reč je o mladom gasovitom džinu veličine Saturna, koji kruži oko crvenog patuljka poznatog kao TWA 7, udaljenog oko 110 svetlosnih godina od Zemlje, u sazvežđu Pumpa (Antlia).

Svetlost zvezde blokirana je specijalnim koronagrafom ugrađenim u Webbov instrument za snimanje u srednjem infracrvenom spektru (MIRI), što je omogućilo astronomima da izoluju slab infracrveni sjaj planete.

Iako je u poređenju sa planetama našeg Sunčevog sistema velika, ova egzoplaneta ima samo desetinu mase u odnosu na prethodno najmanje masivnu planetu koja je ikada direktno snimljena. Kruži na udaljenosti od 52 astronomske jedinice (AU) od svoje zvezde – što je znatno dalje nego što je Neptun od Sunca (30 AU). Zbog tolikog razmaka, nije mogla biti otkrivena standardnim tranzitnim metodama.

“Veb otvara potpuno novi prozor kada su u pitanju mase i udaljenosti planeta u odnosu na matične zvezde. Time omogućava proučavanje planeta koje su do sada bile izvan domašaja naših instrumenata, što je ključno za razumevanje raznolikosti planetarnih sistema i njihovog nastanka”, rekla je Lagranz za Rojters.

Mladi svet u nastajanju

Zvezda i planeta stari su oko šest miliona godina. Posmatranjem iz naše perspektive „odozgo“, primećena je trostruka struktura prstenova sastavljenih od kamenitog i prašnjavog materijala. Planeta se nalazi u najbližem prstenu i moguće je da još uvek skuplja masu. Hemijski sastav atmosfere još nije poznat, ali se očekuje da će buduća Vebova osmatranja dati više informacija.

“Posredne metode daju neverovatne informacije o planetama koje se nalaze blizu svojih zvezda. Za detaljno otkrivanje i proučavanje udaljenijih planeta, koje su obično deset puta dalje od svoje zvezde nego Zemlja od Sunca, potrebna su direktna snimanja”, objasnila je Lagranz.

Iako je ovaj uspeh značajan, teleskop još uvek nije sposoban da direktno snimi planete veličine Zemlje.

“Nadam se da ćemo uskoro doći do tačke kada će postati moguće direktno snimanje planeta sličnih Zemlji i potraga za potencijalnim znacima života”, zaključila je Lagranz.

(Objektiv)