Biće odličnog vina i u Južnom Banatu

Ovo leto, pretoplo i sušno, nije pogodovalo mnogim usevima, ali grožđu svakako jeste, čija berba je upravo pri kraju i već sada se može reći da je kvalitet izuzetan, jer zrno ima veliki procenat šećera, što je jedan od glavnih preduslova da vino bude vrhunskog kvaliteta.

Jedan od najvećih i najnagrađivanijih vinogradara na teritoriji pančevačkih sela svakako je Dolovac Srbislav Ćojbašić navodi da je zbog globalnih promena vremena bilo mnogo sunca, a manje kiše, što je dobro za grožđe.

– Kvalitet je vrhunski, a biće i narednih godina ako se ovako nastavi. Inače, zbog promena klime sve je pomereno za 20 dana ranije, pa i berba. Najpre smo, na vinogradu od 70 ari, počev od kraja avgusta brali sovinjon blan, pa je onda stigla bela tamnjanika. Što se šećera tiče, nikad ga nije bilo više nego ove godine. Tako sovinjan ima 22 odsto, a tamnjanika 21, što je sasvim dovoljno za dalju obradu bez dodatka šećera. Prinosi su otprilike isti, jer uvek oštrije režem da bih imao bolji kvalitet. Dakle, rod redukujem prilikom rezidbe, kada ostvljam manje rodnih okaca. Potom smo brali crvene sorte – hamburg i frankovku. Šećer je kod frankovke izmeren na čak 24 odsto, što je takođe dobro, samo što će biti malo jače vino, na oko 13 odsto alkohola. Hamburg ima 21 odsto šećera. To je sasvim dovoljno za jedno lagano i mirišljavo roze vino – navodi Srba.

Prema njegovim rečima, za berbu je najbitnije odabrati pravi trenutak, a koriste se dve metode: organoleptička i fizička.

– Reflektometrom merimo šećer otprilike svakog drugog dana i kada ustanovimo da on više ne raste, onda se bere. Prema organoleptičkoj metodi treba da se grožđe bere kada je u tehnološkoj zrelosti, kada su šećer i kiselina u takvim količinama da to obezbeđuje kvalitet. Ako se bere ranije, dok nije zrelo, biće malo šećera, a više kiseline, a nisu razvijene aromatične materija kada nije zrelo – kaže ovaj vinar i
vinogradar.

Kako da znamo kada je grožđe zrelo?

– Recimo, na osnovu izgleda lišća i čokota, kao i ukusa šire, to jest soka iz zrna grožđa, koja treba da je slatka i lepljiva. Peteljke kod tehnološki zrelog su, kako bih rekao, udrvenjene, a kada zagrizeš bobicu, semenka je tvrda i lako se odvaja. Na kvalitet utiče i to da sve što se radi mora da se obavlja po sunčanom danu, a nikako po kiši ili oblačnom vremenu. I za berbu važi isto, najbolje je što ranije ujutru, a treba istog dana i da se prerađuje. Prilikom prerade pojavljuju se primarni mirisi koji vuku na druge arome, pa se belo grožđe oseća na južno voće, a crveno na višnju ili ribizlu. Sekundarni mirisi nastaju putem vrenja i vuku na hrastovinu, vanilu, puter. Imamo i tercijarne, koji nastaju posle vrenja, a najpoznatiji su miris meda i petroleja. I na kraju mogu da poručim da se voda pije, a u vinu se uživa, jer ono je sveto i večno – poručuje Ćojbašić.

(Opširnije u aktuelnom broju štampanog izdanja)

(Pančevac/J. Filipović)

U SUSRET GROŽĐEBALU: Vršački vinari posetiocima darovali najbolja vina iz svojih podruma

U Dolovu zadovoljni rodom grožđa