Tokom 2025, kao i zahvaljujući kontinuiranom radu, prema oceni trinaestočlanog žirija za izbor dobitnika najvišeg gradskog priznanja – Novembarske nagrade, posebno su se istakle dve ustanove, naša sugrađanka i dvojica sugrađana

Razgovarali smo sa nekadašnjim bokserom Zvonimirom Dimitrijevićem, odavno i uspešnim trenerom, koji je nagrađen za veliko požrtvovanje u sportu. Boksom je počeo da se bavi kao dečak od devet godina u tadašnjem BK-u „Radnički” iz Prištine. Pošto je živeo u tom gradu sa samohranom majkom Stanikom, koja je bila bolešljive prirode, dve godine starijom sestrom Milijanom i pet godina mlađim bratom Predragom, iako je bio tako mlad, iz potrebe da zaštiti svoju porodicu kod njega se razvio izrazito zaštitnički osećaj, a svaki atak na porodicu budio mu je želju da još više i jače trenira.

Sa 17 godina Zvonimir Dimitrijević boksovao je za Prizren, zatim ponovo za Prištinu, a onda je usledio poziv iz bokserskih klubova iz Rijeke, Nemačke i pančevačkog BK-a „Dinamo”. S obzirom na to da je majka imala veliki uticaj na njega, a sestra je studirala u Beogradu, izbor je bio u dolazak u Pančevo 1980.

– Tadašnje rukovodstvo BK-a „Dinamo” videlo me je kao trajnije rešenje i, pošto su prepoznali u meni talenat za bavljenje trenerskim pozivom, savetovali su me da završim kurs za trenera boksa u organizaciji Fakulteta za fiziču kulturu u Beogradu 1984. U to vreme bilo je izuzetno malo bokserskih trenera sa bilo kakvom diplomom, ali ja sam nastavio sa daljim školovanjem i već naredne godine stekao sam zvanje trenera I razreda za sportsku granu boks u Novom Sadu. Nakon toga BK „Dinamo” me je upućivao na razne stručne seminare i kurseve koje sam pohađao uz istovremene nastupe za klub na takmičenjima – objašnjava Dimitrijević.

Potom, završio je Visoku školu strukovnih studija u Beogradu i stekao zvanje strukovnog menadžera. Godine 2012. zaslužio je i certifikat – licencu AIBA bokserske federacije i, tom prilikom, od pedesetak trenera sa celog Balkana, na kraju seminara bio je najbolje rangiran od svih učesnika. Bokserski savez Srbije dodelio mu je 2023. godine status Zaslužnog trenera boksa u Srbiji, a 2019. i 2023. godine proglašen je za najboljeg trenera u Pančevu.

Vrhunski takmičarski rezultati su me uvek pratili tako da sam kao mlad trener počeo da ubeđujem sebe i da verujem da imam neverovatnu sreću gde god da odem, na bilo koje takmičenje. Sada, kao veoma iskusan trener, znam i vaspitavam svoje takmičare da nema sreće u boksu i ne pomažu molbe da ti Bog pomogne, jer Bogu smo svi ista deca: pobeđuje samo onaj ko više trenira i ko više želi da pobedi – tu nema milosti.

Na pojedinačnom prvenstvu u boksu SFR Jugoslavije u Nikšiću reprezentacija Vojvodine, koju je vodio kao selektor, proglašena je za najuspešniju. Bio je i najmlađi selektor omladinske reprezentacije SFRJ, tada bokserske velesile: prema dogovoru regiona odlučeno je da se postavi selektor koji je najuspešniji po rezultatima, a to je bio Dimitrijević; njemu je bokserska sala bila druga kuća i svetinja kao crkva.

Nakon još jednog razočaranja u boksersku organizaciju, početkom dvehiljaditih napustio je boks, a onda 2010. godine, s prijateljima, osnovao je BK „Profesionalac” u vreme kada je pančevački boks zamro, a Pančevo od grada sa impozantnom bokserskom tradicijom postalo neprepoznatljivo u bokserskom svetu.

– Ubrzo nakon osnivanja, BK „Profesionalac” je postao veoma respektabilan klub u Srbiji. U Regionalnoj ligi Bokserskog saveza Beograda takmičili smo se deset godina u kontinuitetu i osvojili smo Ligu osam puta, a dvaput smo bili drugoplasirani. Bili smo i najbolje plasirani klub na pojedinačnom prvenstvu Srbije sa osvojenih preko trideset zlatnih medalja, čime ne može da se pohvali ni jedan bokserski klub u našoj zemlji, a što je sve više nego očigledan dokaz da se boks vratio na velika vrata u naše Pančevo. Sa dolaskom Nenada Borovčanina na čelo BSS-a, bokserski klubovi u Srbiji ubrzano napreduju, omasovljavaju se, mnogi klubovi dobijaju potpuno opremljene bokserske sale, a organizuju se i nova ligaška takmičenja – kaže naš sagovornik.

Liga u kojoj se trenutno takmiči BK „Profesionalac” je Open Balkan Liga (OBL) u kojoj učestvuje stotinak klubova iz deset država sa Balkana i šire. Ovo je za klub treća takmičarska godina u kojoj nastupa u OBL-u, a u prve dve sezone BK „Profesionalac” je bio drugoplasiran. Trenutno, na polusezoni, prvoplasiran je s ubedljivom razlikom. Osvajanje Open Balkan Lige je za klub najviši prioritet i cilj ove takmičarske godine.

Novembarska nagrada Grada Pančevo za mene lično ima veliki značaj jer je, između ostalog, došla u pravom trenutku kada se borimo i na pravom putu smo da osvojimo sam vrh Balkana. Boks je težak sport, a biti bokserski trener nije ni malo lakše nego biti takmičar u ringu. Često se boriš sa vetrenjačama, naročito ako nemaš osnovne uslove, svoju boksersku salu, a kada imaš vrhunske takmičarske rezultate i ciljeve onda je to poseban teret jer uspeh se ne prašta – svi te tapšu po ramenu, kažu bravo i očekuju da ponoviš uspeh i postigneš još više i to je sve.

Često na kraju takmičarske godine, kada se sabiraju rezultati, kada se vaga između onoga što voliš i što daješ, stresa, vremena i svega onoga što prati ovaj posao, ima osećaj da je na gubitku i često je na klackalici da li da se povuče u miran život ili da nastavi.

– Novembarska nagrada je, kažem, došla u pravom trenutku jer nisam ostao sam, bez podrške i priznanja, i jasno pokazuje da neko ipak gleda, vrednuje i prati to što radim i kako se uspešno nosim sa svakodnevnim problemima. Novembarska nagrada mi je velika podrška i nova snaga za dalju borbu i nove rezultate – naglasio je Dimitrijević.

Celog života je u sportu, a za to što toliko godina traje i opstaje zaslužan je njegov sportski temperament i što je takmičar u duši; kako kaže, kada bi klub koji vodi pao na nivo koji ne ispunjava zadate zadatke i ciljeve, a kod njega su ciljevi uvek veoma visoki, sigurno bi napustio boks, jer neko ne prašta uspeh, a Dimitrijević ne prašta neuspeh – prema sebi je uvek bio najrigorozniji.

– Da, boks se u Pančevo vratio na velika vrata. U celoj Srbiji, svi koji prate sport i boks, to znaju. Mislim da naši Pančevci možda i najmanje znaju da je BK „Profesionalac” klub od respekta u celoj Srbiji, stoga je ova Novembarska nagrada i prava reklama za klub, jer će i naši sugrađani koji ne prate sport shvatiti da se ime našeg Grada Pančeva često čuje u najboljem svetlu među stotinak gradova sa Balkana i šire. Još uvek postoje Don Kihoti i uspešna borba sa svim nedaćama i neuslovima, a iskreno se nadam da će doći još bolji dani i uslovi za vitezove iz Pančeva, jer je boks sport koji ne stvara uličare, već rodoljube i heroje – rezimira ovaj sportski radnik.

Još kao mlad trener čvrsto je obećao sebi da nikada neće naplaćivati treninge deci, jer je želeo da svako dete ima podjednake šanse da ostvari svoje snove, a ne da, usled loše materijalne situacije u porodici, nema mogućnost da se bavi sportom. U skladu sa tim uverenjima, kada je osnovan BK „Profesionalac”, Statutom kluba osigurano je besplatno bavljenje boksom za sve članove što je doprinelo omasovljavanju članstva, a mnoga deca iz marginalizovanih grupacija, koja su bila bez cilja, ulicu su zamenila klubom kao svojim drugim domom.

Oduvek je znao svaku njihovu ocenu u školi, gde se kreću, koje probleme imaju, jer Dimitrijevićev osnovni cilj i moto je da prvo mora da stvori dobrog i kvalitetnog čoveka, a nakon toga će lakše stvoriti dobrog boksera, jer to drugačije i ne može. Za njega lično bio bi najveći neuspeh i sramota da dete provede više godina u klubu, a da nije sve naučilo o važnosti obaveza, rada, osnovnog vaspitanja i poštovanja drugih takmičara i ljudi.

– Naš klub funkcioniše kao jedna velika porodica, a ja često imam ulogu tate, mame, nastavnika, druga, drugarice, ponekad i policajca. Mi jesmo sportski klub, ali nije nam jedina i najvažnija pobeda ona u ringu. Ima životnih borbi sa kojima se susreću mladi ljudi na početku svog života, neke su veoma teške, bolne i teško shvatljive, a kada ih zajedno prevaziđemo, za mene lično su to najemotivnije, najteže, ali i najveće pobede. Kada vidim da moji takmičari prolaze pored mene sa svojim porodicama, sa završenim školama, kao uspešni i ostvareni ljudi, onda znam da je naš BK „Profesionalac” najbolji klub na svim poljima života i da je pobedio u svojim najtežim borbama. Ponosam sam što sam deo tih pobeda – zaključio je Dimitrijević.

(Pančevac / S. Trajković)

Novembarski laureati: Zoran Kandić