Pred izložbu „Polja” sa Martom Stanojlović

Da nagrada Galerije savremene umetnosti na Salonu umetnosti koja donosi samostalnu izložbu, iako treća po značaju, ima čak i više smisla od prve dve, ove godine će dokazati Marta Stanojlović. Predstoji nam veoma zanimljiva i po mnogo čemu inspirativna izložba, koja se u prostoru Galerije otvara u petak 9. oktobra i traje do 23. oktobra. Po dobijanju nagrade za grafiku „Crveni mravinjak”, nastale na poslednjoj godini osnovnih studija na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, Marta je prošle godine priznala da ima tremu – jer kako popuniti samostalnu izložbu, čime izaći pred publiku kada tek završavaš studije… Ali treme sada, u razgovoru pred izložbu, nije bilo – Marta je uradila svoje.

Ipak, sve do proleća, kako sama kaže, nije se bila posvetila izložbi, a onda je nešto puklo. Otvarala su se polja – motivi sa ženama na polju,

Žene na poljima na izložbi „Polja” Marte Stanojlović (Foto: Pančevac / N. Simendić)

Simonida kao inspiratorka vladarki i vladara, radila je na grafikama ilustracijama bajki na masteru, a onda je ušla na polje keramike, ne slučajno, jer mama joj je Marija Stanojlović.

Detalj sa izložbe (Foto: Pančevac / N. Simendić)

Radovi – i grafički i keramički – nastajali su uglavom tokom leta i krajem avgusta bio je spreman i master i izložba. A kada je pre nešto više od tri nedelje položila master, trebalo je smisliti naslov izložbe. I onda je opet puklo – zašto ne „Polja” – i zbog motiva i zbog različitih polja stvaranja – jer kako se kaže u propratnom materijalu za izložbu, kod Marte se prepliću „različiti postupci, tehnike i forme oko motiva polja kao prostora rada, života i stvaranja”.

Sa pripreme Izložbe – Marta Stanojlović (Foto: Pančevac / N. Simendić)

A malo dalje od rečnika likovne kritike, možemo posvedočiti već po ograničenom uvidu u materijal za izložbu da nas Martina dela, na sreću, neće odvesti u zatvoreni svet igrarija s tehnikama i medijima, nego da će nam se pre svega svideti – jer su lepa i inspiracija su i za našu maštu.

– Izložba je zapravo sačinjena od dva dela. Jedan je inspirisan poljima, ženama na poljima. Ta polja su i metafora različitih umetničkih polja – polja grafike, polja keramike, polja digitalne ilustracije. Druga grupa radova je inspirisana Simonidom iz Gračanice, njenim raskošnim velikim minđušama, bogatom krunom. A vladarke i vladari, čiji je ona bila uzor u mojim radovima, plod su samo moje mašte. Tu su i ilustracije za pet bajki koje sam radila za master. Sakupila ih je književnica Dragana Mladenović s različitih strana sveta, a spona im je što u njima uopšte nema nasilja. Zato ih je bilo jako teško i naći. Dragana i ja smo umetnički tandem od knjige „Doktorka Gugu” – ona piše, ja ilustrujem njen tekst. Ali smo se upoznale kada sam ja imala tri dana jer ona me je iznela iz porodilišta pošto mi je tetka, mamina rođena sestra. Sada smo se našle i u umetničkom izrazu jer se pokazalo da imamo sličnu vizuelizaciju sveta iz njenih tekstova,  kazala nam je Marta.

Glancanje pred izložbu – Marta sa prvom posetiteljkom i Dejan Gaćeša, domaćin Galerije (Foto: Pančevac / N. Simendić)

• A kako si kao grafičarka stigla do keramike? Nisi to studirala iako ti je mama vrlo uspešna keramičarka.

– Pronašla sam se odjednom u keramici kojom sam počela da se bavim tek pre godinu dana iako sam njome okružena celog života. Mada su moji keramički radovi u vidu ploča, nastali u ateljeu moje mame, ipak i dalje ilustracije, otvorili su mi neki novi svet – neko novo polje. Tu ne zavisi sve od mene jer i peć radi svoje na temperaturi od 1.250 stepeni. Uzbudljivo je iščekivanje šta će na kraju iz nje da izađe. Ipak, ovaj stil koji sada prezentujem ne bih otključala da sam studirala keramiku. Zato sam ja ilustrator na keramici. Ilustracija me je zaintrigirala na trećoj godini studija, a posle diplomiranja sam se posvetila i digitalnoj ilustraciji. Tada je i nastala knjiga „Doktorka Gugu”. Bilo je zatim prirodno da upišem master sa usmerenjem na dečju ilustraciju. Tako sam i izgradila stil koji odlikuje dečji stil crtanja, naivne linije, organske forme. Tu sam se sada pronašla i dobro mi je u tome. A počelo je pre oko pola godine, možda i zato što sam se posle diplomiranja oslobodila stega školskog okvira, strogih pravila anatomije, proporcije… Osećam da sam sada iskrenija u izrazu, imam više slobode. Na masteru je ipak moralo da se kombinuje. A iako surovi realista, moj mentor docent Boban Savić nastojao je da napravi neki balans, pa sam ipak mogla koristim i elemente mog izraza – organsku formu, slobodne linije…

• A odakle jednoj devojci sa asfalta žene na poljima i empatija s njima?

– Ne znam. Možda me je do toga dovela sklonost ka naivi. Jer od poljoprivrednih radova imam iskustvo jedino u branju trešanja kod babe u Dolovu.

• Prošle godine si osećala tremu, a kako se sada osećaš pred izložbu? I šta onda – u kraćem i dužem periodu?

– Jesam uzbuđena pred izložbu. Iščekujem da ljudi vide moje radove, da podelim ono što sam radila s publikom. Moje kolege iz sveta umetnosti kažu da nešto slično nisu videli, te mislim da će sve proći dobro. Priprema i mastera i izložbe mi je donela takođe ne samo novi izraz nego i to da sam prvi put leto doživela iz perspektive odrasle osobe. Nije više bilo raspusta, dva mora… Nisam ni videla sunca tokom avgusta, Ali sam rekla sebi „sada sam ovde, radim”… A još dok bude trajala izložba, trebalo bi da počne s radom i moja radionica keramike za decu i odrasle. Prostor ću deliti s mojim bratom Kostom, studentom vajarstva. Napraviću i portfolio sa ilustracijama i poslati ga izdavačima. A volela bih, što da ne, da radim i kao nastavnica likovnog u nekoj osnovnoj školi… A i ovo je samo prva samostalna izložba.

Izložba „Polja” Marte Stanojlović (Foto: Pančevac / N. Simendić)

• Da nije bilo nagrade na Salonu umetnosti, da li bi toliko stvarala, oprobala se u novoj tehnici, tragala intenzivno za svojim stilom?

– Ne bih. Kada sam dobila nagradu, imala sam praktično samo tu pobedničku grafiku. Zato je tada bilo jako stresno razmišljati o tome da li mogu da priredim samostalnu izložbu. Htela sam da je čak i odložim za godinu dana, ako bi to bilo moguće. A onda sam sebi rekla – zagrizi to. Nije bilo moguće odustati.

(Pančevac / Nevena Simendić)

Otvoren 55. Oktobarski salon Pančeva