Prošlo je desetak dana od kada je ceo region potresla vest o smrti 22-ogodišnjeg Mladena Dulića iz Laktaša koji se ubio nakon ismevanja na društvenim mrežama. Javnost traži Mladenov zakon. Psiholog Ana Mirković kaže za RTS da je reakcija često prekasna i da uglavnom reagujemo kada se dogodi neka incidentna situacija. Poručuje da smo postali društvo vrlo neempatičnih ljudi, kao i da srećna osoba ne hejtuje na društvenim mrežama. Nesrećne, besne i agresivne osobe maltretiraju druge ljude, naglašava Mirkovićeva.

Na Fejsbuku je osnovana grupa „Svi za Mladenov zakon“ sa željom da se kroz diskusiju, predloge i inicijative definiše takozvani Mladenov zakon i na taj način spreče diskriminacija, vređanje i nasilje preko društvenih mreža.

Psiholog Ana Mirković kaže da često reakcija bude prekasna, kao i da najčešće reagujemo kada se dogodi neka incidentna situacija.

Ističe da iako nije pravnik svesna je svih kompleksnosti definisanja tog zakona.

„Vi možete zakonom da definišite da neko ne može da objavljuje sadržaj o drugoj osobi koja nije dala pristanak, što se ovde desilo, možete zakonom da definišete i šta je govor mržnje i da prepoznate kada to prelazi granicu“, rekla je Mirkovićeva.

Ističe da konkretno u ovom snimku, osim sarkastičnog tona i neprimerene komunikacije, nije bilo direktnog vređanja, ali da je ono što je dalo snagu tom snimku nije taj jedan čovek koji je to stavio na internet, već hiljade drugih koji su to delili i koji su mu se podsmevali.

„To je ono čemu svedočimo svakoga dana. Neko pati od depresije, neko ima suicidalne misli, a većina naše dece i mladih čak ne zna ni da prepozna digitalno nasilje i misli da to tako treba. Čujete često tamo su svi hejteri, svi govore ružne reči i to je nešto što je nedopustivo“, naglašava Mirkovićeva.

„Postali smo društvo vrlo neempatičnih ljudi“
Govoreći kakvu opomenu i poruku nam je poslao tragičan slučaj Mladena Dulića, Mirkovićeva kaže da smo postali društvo vrlo neempatičnih ljudi koji ne razumeju tuđa osećanja.

„Na stotine hiljada drugih ljudi je to delilo, lajkovalo, tom dečku se podsmevalo. Svaki put kada biste to uradili samo postavite pitanje – kako bih se ja osećao da je takav sadržaj o meni se pojavio na internetu i da meni neko piše ovo? Ne, nimalo se ne bih lepo osećao. Hajde da sagledamo tuđa osećanja i svet iz tuđih cipela“, poručila je Mirkovićeva.

Poručuje da smo generalno kao društvo frustrirani, besni, nedovoljno samoaktualizovani.

„Uvek pitam decu da li srećna osoba hejtuje druge ljude? Da li ste nekada bili toliko radosni da ste pomislili idem sada na društvene mreže sve najgore svima da napišem? Nesrećne, besne, agresivne osobe maltretiraju druge ljude i onda ispada zapravo da oni koji trpe nasilje treba da imaju empatiju i razumevanje za one koji ih muče i malteretiraju, ali tako je, jer ako se upletemo i na to odgovaramo nasiljem, onda stvarno nema nade“, naglašava Mirkovićeva.

Poručuje da je to posebno važno na društvenim mrežama, jer tu sve lako ode daleko, a onda nema nazad.

„I da izbrišemo sadržaj, neko ga je sačuvao ponovo će ga postaviti, nema privatne komunikacije na interentu“, dodaje.

Ono što pošaljete makar jednoj osobi zauvek je van vaše kontrole

Ukazuje i da postoje različiti vidovi digitalnog nasilja – jedan od oblika je seksting.

„Kada mladi ljudi jedno drugom u inboks šalju neki sadržaj vrlo škakljivog karaktera, na primer polunagi ili nagi selfi, i to u onom periodu kada žele da pokažu da toj osobi veruju, da joj se sviđaju i da se ona njima sviđa, i taj materijal postane predmet ucene između te dve osobe“, objašnjava Mirkovićeva.

Ističe da mladima stalno govori da ono što pošalju makar jednoj osobi – bilo da je tekst, video ili slika je zauvek van njihove kontrole.

„Deca o tome nemaju svest, ni stariji je nemaju. Kažu ja sam poslao osobi od poverenja. Svi znamo da neke veze u nekom trenutku budu najdivnije na svetu, a onda prestanu da postoje. Prijateljstva se gase. U tim trenucima ljudi su besni, ljuti i žele da povrede drugu osobu i iskoriste svaki materijal“, navodi Mirkovićeva.

Ističe da je zbog toga jako važno da pričamo o toj temi, jer je ona svima nepoznanica, kao i da se sve brzo menja.

„Deca kažu da kada imaju problem ne obraćaju se roditeljima“
Više od mesec dana sa projektom „Bezbedni klinci“ obilazi škole po Srbiji i razgovara sa decom i roditeljima. Poručuje da roditelji imaju blagi gard prema ovoj temi, kao i da deca prvo započinju razgovor.

„Deca su presrećna da neko o ovoj temi sistematično razgovara sa njima i sluša ih i razume, a do kraja radionice roditelji ne žele da odu kući i imaju milion pitanja“, kaže Mirkovićeva.

Ukazuje da je to definitivno jedan od najvećih izazova roditeljstva danas i da je važno da mediji o tome pričaju.

Ističe da su na tim radionicama deca uzrasta 11 i 12 godina, kao i da znaju šta je digitalno nasilje i taman su toliko zreli da mogu da shvate kompleksnost ove teme.

„Mnogo znaju, ali su impulsivni, nemaju dovoljno samokontrole, kada ih neko povredi oni vrate deset puta jače, a onda dobiju sto puta veću količinu nasilja“, dodaje Mirkovićeva.

Pored toga, kaže da tada roditelji vide koliko njihova deca znaju, a da oni nisu toliko upućeni u sve to.

„Deca svi do jednog kažu da kada imaju problem ne obraćaju se roditeljima. Prvo misle da roditelje to ne zanima, kao zašto bi mamu zanimalo šta se dešava na Tik-toku, ona čak i nema Tik-tok, druga stvar – boje se kazne i boje se osude“, navodi.

Poručuje da deca ne bi mogla da podnesu da im kazna bude zabrana upotrebe mobilnih telefona ili da se ugase sa Tik-toka.

„Ja roditeljima kažem – ništa niste postigli, jer nasilje se dešava i kada vaša deca nisu tamo. Oni ne moraju da budu tu da bih ih neko prozivao“, navodi Mirkovićeva.

„Kada je tinejdžer u problemu, kakav god da je problem, njemu je najveći na svetu“
Ističe da kod mladih ta tema nasilja nije tabu, već u generaciji roditelja koji često kažu nemoj o tome da govoriš, zataškaćemo, niko ne treba da zna.

„Deca žele da pričaju, ali niko ih ne pita i niko nema snage da ih o tome sluša. Roditelji su uvek oko nekih egzistencijalnih stvari fokusirani, a deca vape“, poručuje Mirkovićeva.

„Ja na svakoj toj radionici kažem, ako oni meni, jednoj popuno nepoznatoj Ani govore sve svoje tajne, pa zamislite koliko će reći vama koje vole najviše na svetu – samo je važno da pokažemo veliki stepen tolerancije za probleme drugih“, kaže ona.

Napominje da kada je tinejdžer u problemu, kakav god da je problem, njemu je najveći na svetu.

„Roditelji to moraju da shvate, dečiji problem je nama u tom trenutku najveći na svetu i svi resursi idu ka tome da pomognemo detetu da taj problem reši“, dodaje.

„Važno da decu čujemo i suštinski razumemo“

Na pitanje koji je savet kako se reaguje na bilo kakvu provokaciju, ponižavanje i ismevanje na društvenim mrežama, Mirkovićeva kaže da neka deca kažu da to ignorišu i da ih se ne tiče, a drugi kažu da o tome razgovaraju sa svojim drugarima.

„Oni su podjednako nezreli, naivni, nedovoljno logički promišljeni i svest im nije na tom nivou da mogu lepo da reaguju“, dodaje.

Neki od njih kažu ja ipak razgovaram sa nekim starijim – razrednim starešinom, školskim psihologom, roditeljom.

„Kažu psiholozi u svetu da moramo kontinuirano da razgovaramo i radimo sa svojom decom i to nije ništa novo, jer mi i u periodu pre rođenja moramo da čujemo i da razumemo svoje dete. Moramo da gradimo neke veštine, kao što su empatija, sposobnost da se založe za drugara, jer će i drugar za njih da se založi, samokontrola, da im damo mogućnost da sami rešavaju neke probleme koje mogu da reše“, objašnjava Mirkovićeva.

Poručuje da je važno da ih čujemo i suštinski razumemo.

„Vi kada dragu osobu pozovete vi samo na osnovu ‘halo’ znate kakav joj je bio dan. Danas dete prima gomilu informacija na društvenim mrežama i internetu, a mi moramo stalno da pratimo – da li se smeje, da li se češće smeje, da li spava ili ne, da li izostaje iz škole, da li depresivno ulazi u kuću ili je razdragano“, poručuje Mirkovićeva.

Kad god vidimo da postoje neke promene u ponašanju, ne da savetujemo, već da pitamo – kako si, šta se dešava, šta se dešava na društvenim mrežama, da li bi mi nešto pokazao… To šta od njih možemo da saznamo to je jedna galaksija znanja, a roditelji treba samo da budu otvoreniji, dodaje.

„Roditeljstvo je nešto što smo sami odabrali, a jako je važno da se posvetimo deci, da imamo vremena, da ih gledamo u oči, da ih pažljivo slušamo i onda smo na tragu da preveniramo bilo koji oblik nasilja“, zaključuje Mirkovićeva.

(RTS)