Zoran Marjanović je suprugu Jelenu ubio na podmukao i svirep način. Apsolutno je nemoguće da je bilo ko drugi osim Zorana Marjanovića na nasipu u Crvenki kod Borče 2. aprila 2016. napao i ubio Jelenu Marjanović, navodi se u presudi Višeg suda u Beogradu!

U presudi, koja je u ponedeljak poslata svim strankama u postupku, uključujući i Zorana Marjanovića koji je u pritvoru Centralnog zatvora, na 698 stranica sudsko veće analiziralo je detaljno sve izvedene dokaze tokom postupka koji je trajao četiri godine.

Neiskrena odbrana

– Da je u trenutku napada na Jelenu Marjanović bilo bilo koga drugog u blizini, nesumnjivo je da bi ona vikala i dozivala pomoć, te bi samim tim bila primećena, kako od strane surpuga, optuženog Zorana Marjanovića, koji bi mogao da je čuje i pomogne joj u trenutku životne ugroženosti – navodi se u presudi, koju je potpisala sudija Jelena Škulić.

Tokom detaljne analize svih izvedenih dokaza, najveći deo presude zauzelo je veštačenje baznih stanica i telekomunikacija. Naime, sudski veštak je tokom suđenja izjavio da je Marjanović u vreme ubistva Jelene ugasio telefon na 26 minuta i upalio ga u 17.04, na mestu udaljenom 130 metara od mesta pronalaska njenog tela i da je do susreta Jelene i Zorana moralo da dođe.

Žalila se na svekra
Govorila da je imala loš odnos s Vladimirom
U obrazloženju se navodi i da su osobe bliske pokojnoj pevačici svedočile da se Jelena nije žalila na svekrvu, već na svekra Vladimira i opisale šta im je govorila. – Žalila se da je sa svekrom njen odnos bio loš, da se on u kući pitao za sve, čak i o njihovom detetu, te da dete nikada nije išlo u dom zdravlja jer on nije dozvoljavao, već je svekar lečio čak i kada bi bila bolesna „zbog čega se stalno svađala sa njim“, s tim što je za svekrvu govorila da je žena ok, ali da ona od Zorana, Miloša i Vladimira nije smela da pisne“. Pitao se, kako su naveli, i o muzici koju je Zoran u studiju pravio pa se događalo da mu kaže „da to ništa ne valja“, pa bi onda optuženi to menjao kako je njegov otac želeo – navedeno je u presudi.

Odbranu Marjanovića sud je prihvatio u pogledu mesta i vremena, ali ne i načina na koji se odigrao kritični događaj. Naime, odbranu optuženog u delu u kom je naveo da je 2. aprila 2016. došao na nasipu u Borči zajedno sa Jelenom i njihovom ćerkom, sud je prihvatio. Međutim, njegovu odbranu u delu u kom je naveo da su se on i dete popeli na nasip posle 15-20 minuta pošto je Jelena počela da trči, zatim da ni jednog trenutka nije silazio s nasipa niti prilazio mestu na kom je pokojna ubijena i njen leš pronađen, sud nije mogao da prihvati ocenjujući je neiskrenom, neubedljivom, neživotnom, nelogičnom i nesaglasnom drugim izvedenim dokazima, a pre svega pisanoj dokumentaciji i preduzetim veštačenjima, te iskazima svedoka koje je sud prihvatio kao validne i verodostojne – navodi se u dokumentu suda.

Različiti iskazi

Deo presude odnosi se i na analizu različitih iskaza koje su članovi Zoranove porodice dali o njihovim međusobnim odnosima, u odnosu na svedočenja Jeleninih prijatelja i porodice.

Blato
Pantalone jedan do ključnih dokaza
Sudsko veće, kao dokaze koji opovrgavaju Zoranovu odbranu, osim baznih stanica i veštačenja stručnjaka za telekomunikacije, navodi i mišljenje stručnjaka koji su naveli da je blato na njegovim pantalonama identično sastavu zemlje u delu kanala u kom je pronađeno Jelenino telo. – Sud je poklonio veru sudskim veštacima koji su analizirali zemlju i naveli da samo uzorci iz kanala, sa mesta gde je pronađeno telo pokojne Jelene Marjanović poklapaju sa uzorcima zemlje uzete odeće optuženog Marjanovića, a da se zemlja uzeta izvan tog mesta iz kanala postoji razlika – navedeno je u sudskoj presudi.

– U pogledu iskaza Vere Vukomanović, sud je imao u vidu da se radi o osobi koja je vrlo bliska porodici Marjanović i samom optuženom, kog je odgajala. Ona praktično, kako je objasnila, živi kod njih i u suštini je član porodice. Vera je odnos sa Jelenom opisala rečima „ma super, ma super, mislim, fantastičan, kako da kažem super“ – piše u presudi i dodaje se:

– Nasuprot tome, osobe bliske Jeleni, Teodora Krsmanović, tekta Ljubica Marković, zatim Nora Radić Karleuša, Zorica Gemović su navele da im se ona žalila da u „porodici više ne može da izdrži“ – dodaje se u presudi Višeg suda u Beogradu, na koju Zoran i njegovi branioci imaju rok od 15 dana da se žale Apelacionom sudu.

(Kurir)