Monika Husar je menadžerka za odnose s javnošću koju je Evropska komisija uvrstila na listu EU eksperata/ekspertkinja kao zvaničnu ekspertsku konsultantkinju u oblasti komunikacija i organizacije na projektima izgradnje kapaciteta za programe „European Capitals od Culture”. Vlasnica je i direktorka Agencije za odnose s javnošću „KomunikArt”, specijalizovane za promociju i afirmaciju kulturnih programa.

Stručno se usavršavala kao stipendista Ministarstva kulture Francuske na polju produkcije i organizacije, nosilac je i prvog rezidencijalnog projekta u oblasti stripa, u okviru Međudržavnog sporazuma Srbije i Francuske. Osnovala je i od 2015. godine vodi „Nova festival”, festival autorskog stripa. Kao liderka vodi međunarodni tim za komunikacije na projektima „Remix Comix”, „They Live” i „(Non)Aligned Movements”, koje finansira fond „Kreativna Evropa”.
Vlasnica ove impresivne biografije je naša sugrađanka Monika Husar. Kada pogledate njen način života, shvatićete da ona izbore u životu pravi tako što pogleda koja je staza najutabanija – i onda krene drugim putem i utaba neku svoju. I to kakvu! Onakvu kakvu bi mnogi potom sledili da mogu, to jest da imaju znanja, kapaciteta, volje, ambicije i uraganske energije poput naše gošće.

PANČEVAC: Pre sedam godina osnovali ste u Pančevu agenciju „KomunikArt”. Danas je to jedna od najangažovanijih pi-ar agencija u oblasti kulture i umetnosti u državi. Šta ste do sada od velikih projekata radili?
MONIKA HUSAR: Agencija „KomunikArt” nastala je iz želje da svojim znanjem i profesionalnim angažmanom na polju komunikacija s javnošću doprinesem promociji umetničkih i kulturnih događaja u Pančevu, koji su bili slabije vidljivi u nacionalnim okvirima. Za svega godinu dana „KomunikArt” je prerastao lokalne okvire i postali smo traženi među klijentima u Beogradu, Novom Sadu i šire, regionalno. Nakon sedam godina rada možemo reći da smo bili angažovani na većini najznačajnijih umetničkih projekata – od FEST-a, „Sarajevo film festivala” i Festivala evropskog filma Palić, do komunikacija za potrebe Filmskog centra Srbije, „Gete instituta”, Austrijskog kulturnog foruma, Francuskog instituta za kulturu i mnogih drugih. Već četiri godine radimo kampanje za srpske medije za „Sarajevo film festival”, najveći festival u ovom delu Evrope. Radili smo komunikaciju s medijima za brojne domaće filmove, od kojih izdvajam „Nečistu krv” i „Strahinju Banovića”.
• Kakve sve projekte realizujete u ovom trenutku?
– Trenutno radimo komunikaciju s nacionalnim medijima za dve važne i velike međunarodne izložbe: „Milky Way” Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, koja će zatvoriti program „Novi Sad – evropska prestonica kulture 2022”, i „Hvatači snova” Muzeja naivne i marginalne umetnosti u Jagodini. Pripremamo i kampanje za ovogodišnji „Gete fest” i „Merlinka film festival”, koji se održavaju u decembru. Paralelno vodimo komunikaciju na dva projekta finansirana sredstvima Evropske unije – „Remix Comix”, u kom učestvujemo i kao partneri, i „They Live”, čiji je lider Dom kulture „Studentski grad”. U januaru ćemo imati malu pauzu – da se odmorimo, svedemo utiske i isplaniramo narednu poslovnu godinu.
• To su sve zaista veliki i ozbiljni poslovi i kampanje. Koliko članova broji vaš tim, kako ste podelili posao i kako uspevate da uskladite sve obaveze?
– U „KomunikArtu” trenutno radi dvoje stalno-angažovanih saradnika, dok se ostali uključuju po potrebi i prema projektima koje realizujemo. Sarađujemo s dizajnerima, prevodiocima, lektorima, fotografima, snimateljima – u zavisnosti od potreba naših klijenata. Tim nije veliki, ali je dobro organizovan, i biramo samo one poslove i kampanje u koje verujemo.
• Pored toga, angažovani ste i kao pi-ar Kulturnog centra Pančeva. Koje velike projekte tu radite?
– Od 2008. godine zaposlena sam u Kulturnom centru i, pored komunikacije s lokalnim medijima koju vodim za redovan repertoar, angažovana sam na promociji velikih manifestacija koje Centar organizuje – Bijenalu umetnosti, BUDI-ju, Pančevačkom džez festivalu, „Klasik festu” i „Ethno.com-u”.
• Uz sve to, vi ste i edukator u oblasti odnosa s javnošću. Ispričajte nešto više o tome.
– Od kada me je Evropska komisija 2020. godine uvrstila na listu EU eksperata kao zvaničnu ekspertsku konsultantkinju u oblasti komunikacija, držala sam više različitih radionica i obuka u okviru EU i drugih projekata. Izdvojila bih internacionalnu trodnevnu obuku na temu komunikacije s medijima namenjenu festivalskim pi-ar menadžerima realizovanu u okviru MIOB filmske mreže, kao i seminar za umetnice, preduzetnice i radnice u kulturi organizovan u okviru UNESCO projekta koji realizuje Nezavisna kulturna scena Srbije.
• Završili ste Učiteljski fakultet, a danas ste jedna od osoba u oblasti odnosa s javnošću čija biografija zaista zaslužuje svaki respekt. Vaše obrazovanje nije se završilo sticanjem prve fakultetske diplome. Koliko je, po vama, važno celoživotno učenje?
– U poslu kojim se bavim neophodno je da se konstantno usavršavate, jer se kanali i alati komunikacije s ciljanom javnošću menjaju velikom brzinom. Ranije sam češće odlazila na obuke, kurseve i slično, danas svoje znanje stičem prevashodno onlajn i u radu na novim projektima – razmenom iskustava s kolegama iz inostranstva, učenjem iz tuđih uspešnih i neuspešnih poduhvata… Ponekad je dovoljno sistematično analizirati inovativne kampanje velikih evropskih timova za komunikaciju u oblasti umetnosti i osmisliti način da ih prilagodite našim uslovima i našim budžetima.
• Grabite krupnim koracima napred kada je o karijeri reč. Da li ste ostvarili sve što ste želeli ili imate neki novi veliki cilj?
– Kada sam osnivala „KomunikArt”, plan je bio vrlo skroman i jednostavan: da promovišem pančevačku umetničku i kulturnu scenu u nacionalnim medijima: bila sam deo tima „Pančevo film festivala”, radila sam na promociji novoosnovane Dvorane „Apolo” i „Freedom Fest-a”, na programima Gradske biblioteke i „Dana Vajferta”. Nisam imala neke velike ambicije, osim da ne radim na crno sa strane i da zaradim dovoljno dodatnog novca za dostojanstven život, s obzirom na to da skromna plata u Kulturnom centru nije pokrivala osnovne životne troškove. Uspešnost kampanje koju sam vodila za PAFF dovela me je do angažovanja na festivalu „Beldocs” u Beogradu, a rad s timom „Beldocs-a” i do ostalih projekata i klijenata u Beogradu. U to vreme moja saradnja s manifestacijama u Pančevu je prekinuta, ne mojom odlukom, te sam klijente nastavila da nalazim u Beogradu. Sećam se da sam početkom 2019. godine rekla sebi: još samo Filmski festival Palić, FEST i BITEF, i sve si važno u Srbiji radila. I zaista, te godine dobila sam poziv od tima Palićkog festivala, kao i iz BITEF-a. S BITEF-om se, nažalost, nismo usaglasili oko uslova angažovanja, a za Evropski filmski festival Palić radimo već četiri godine i to nam je jedna od omiljenih saradnji. Poziv od FEST-a stigao je 2020. godine i ta kampanja je takođe jedna od značajnijih u CV-u „KomunikArta”. Trenutno sam fokusirana na rad na EU projektima i sigurna sam da će ih biti sve više u budućnosti.

View this post on Instagram

A post shared by Monika Husar (@mokahusar)

• Poznati ste u Pančevu, a i šire, kao pasionirani posetilac starog buvljaka nedeljom u cik zore. Kakvo vas to blago tamo vuče?
– Pobornica sam održive mode, s obzirom na to da je modna industrija jedan od najvećih zagađivača na svetu. Redovno idem na stari buvljak, kupujem knjige, ploče, nakit i sve češće garderobu. Za uspešne „buvljak ulove” potrebno je da ustanete jako rano i da odlazite redovno, svake nedelje, kako biste upoznali ljude koji tamo prodaju robu.
• Oni koji vas prate na društvenim mrežama znaju i da su vaša putovanja drugačija: birate neobična mesta i vreme za odmor i putujete u sopstvenoj režiji. U čemu je tajna?
– Turističke agencije uglavnom nude skupe, a dosadne aranžmane, i to je razlog zbog kojeg sve češće izbegavam da koristim njihove usluge. Avio-kartu možete sami kupiti onlajn i pronaći povoljan, low cost let za gotovo svaku destinaciju na svetu. Smeštaj takođe bukiram samostalno u hotelima putem Booking.com low cost-a. U poslednjih nekoliko godina bila sam u Lisabonu, Parizu, Berlinu, Transilvaniji, Egiptu, Zanzibaru…, a u januaru idem na Maldive.

Pančevac/Dragana Kožan