Poznati su uslovi za starosnu penziju u našoj zemlji: za muškarce je to 65 godina, a za žene 63 godine i šest meseci života, i uz to moraju da imaju minimalno 15 godina radnog staža. Neretki su slučajevi da muškarci u šezdesetoj i žene u pedeset devetoj godini života ostvare 40 godina radnog staža, pa mogu da odu u prevremenu penziju.
Posledica takve odluke je da će penzija biti manja nego da je ostvarena puna starosna. Važno je znati i da se priznaju samo godine u kojima su plaćani porezi i doprinosi, pa je neophodno proveriti da li je poslodavac sve uredno namirivao, što građani mogu da urade u filijali Penzijskog i invalidskog fonda. Procedura nije komplikovana: to se obavlja besplatno uz ličnu kartu, ili putem onlajn servisa, za šta je potreban PIN kod, koji se dobija na šalteru filijale, kao i listing. Penzioneri koji su pravo na penziju ostvarili radom u inostranstvu novac primaju na osnovu propisa države u kojoj su radili i treba da podnesu dokaz o ostvarenom stažu.
Nije zgoreg ponoviti i preostalu jednostavnu proceduru za raniji odlazak u penziju. Doduše, neophodna su brojna dokumenta, i to: lična karta ili uverenje o prebivalištu radi potvrde identiteta, dokazi o penzijskom stažu, poput radne knjižice, uverenja o beneficiranom stažu, kao i još neke isprave u originalu ili overenoj fotokopiji. Sve informacije su, ponavljamo, dostupne u PIO fondu. Ovoj ustanovi treba dostaviti fotokopiju rešenja o prestanku zaposlenja, kao i dokaz o regulisanom vojnom roku, jer se služenje vojnog roka ne računa u staž. Za građane koji primaju neku vrstu novčane naknade od države važi propis da treba da dostave dokaz o korišćenju tog prava kod Nacionalne službe za zapošljavanje.
Postoje još neka pravila. Ako je budući penzioner radio u sopstvenom preduzeću, potrebno mu je uverenje o obavljanju samostalne delatnosti, koje može da mu izda nadležni organ lokalne samouprave; za period od 1. januara 2006. godine izdaje ga Agencija za privredne registre. Neophodno je i uverenje o plaćenim doprinosima PIO fondu, koje izdaje Poreska uprava za obavljanje samostalne delatnosti, ali i za sve ostale građane, koji nisu radili u svojoj firmi. Izuzeci od ovde navedenog su samostalni umetnici, filmski radnici i sportisti koji su radili do 31. decembra 2006. godine i sveštenici i verski službenici koji su posao obavljali do 31. avgusta 2004.
Ono što je zaista bitno, jeste kako se obračunava penzija ako se u nju ode pre starosne granice. Logično, ona je manja nego što bi bila da je osiguranik otišao u penziju s navršenih 65 odnosno, 63,5 godina života. Prema Zakonu o PIO, za svaki mesec do ovih granica iznos penzije umanjuje se za 0,34 odsto, a u zbiru najviše za 20,4 procenta. Konkretan primer kaže da ukoliko neko ode u penziju tri godine pre starosne granice, umesto oko 50.000, dobijaće 6.120 dinara manje, jer je prvobitni iznos umanjen za 170 dinara za svaki mesec od tih 36.
Još tri informacije: ako penzioner živi u inostranstvu, novac je moguće primati i preko deviznog računa, a prevremenu penziju može da podigne i ovlašćeno lice. Uz to, penzioner ima pravo da se ponovo zaposli, a ako taj posao obavlja duže od godinu dana, ponovo mu se, ukoliko to zatraži, obračunava iznos penzije.

(Pančevac)