PANČEVAC INTERVJU SA NASTAVNICOM NARODNE IGRE I PEVAČICOM Maja Ba Tomić: Idem težim, ali pravim putem! FOTO
Naša sugrađanka Marijana Tanasić, poznatija pod umetničkim imenom Maja Ba Tomić, jedna je od najpopularnijih pevačica u južnom Banatu, a važi za izvođača koji zna najviše tekstova pesama u ovom delu zemlje. Dvadeset pet godina bila je član Kulturno-umetničkog društva „Stanko Paunović” u Pančevu, a završila je srednju baletsku školu „Lujo Davičo” i Učiteljski fakultet u Beogradu. Radi kao nastavnik u pančevačkoj baletskoj školi „Dimitrije Parlić”, jedinoj osnovnoj školi za narodnu igru u Srbiji.
Pored ljubavi prema folkloru, istovremeno se razvijala i ljubav prema pevanju uz izvorne pesme i pesme „na glas” koje je pevala u kulturno-umetničkom društvu. U pevački posao se spontano upustila, pevajući na karaokama i privatnim proslavama. Roditelji su joj bili strogi, tako da se nije lako izborila za poziv pevačice, na koji se u nekim delovima društva gleda sa omalovažavanjem i predrasudama.
PANČEVAC: Kako usklađujete obaveze u školi s pevačkim nastupima?
MAJA BA TOMIĆ: Jedva, jer mi nastupi oduzimaju puno vremena, ali trudim se da uskladim sve obaveze. Nažalost, sve radim sama, bilo bi mi mnogo lakše kada bih imala nekog da mi to organizuje. Uglavnom sama vozim i idem na nastupe. Čini mi se kao da živim u kolima, sve stvari su mi u autu.
• Znaju li vaši učenici da se bavite pevanjem?
– Jaoj, znaju, prate me i na „Instagramu”! Jedno vreme sam to krila od njih, ali su me pronašli na društvenim mrežama. Većina mojih učenika su devojčice, dešavalo se da dođu kod mene, pa kažu: „Jaoj, nastavnice, bili ste divni, videli smo vas da pevate”. Ja im kažem da sam bila kod prijatelja na nekom veselju, a onda oni na to: „Ali imali ste pare!” U prvo vreme govorila sam da su mi to dali iz šale, i tako… Sad me i šeruju. Baš su posebna deca, zaista su divni!
promo/Bojan Babin
• Kada ste snimili prvu pesmu?
– U decembru 2021. godine snimila sam pesmu „Robovi ljubavi” i „Priđi mi opet” za BN produkciju, jer mi je otac iz jednog mesta kod Zvornika u Republici Srpskoj i vezana sam za njih. Bilo je vreme da posle toliko otpevanih svirki snimim i nešto svoje. Ne mora to uopšte da bude hit, niti ja da budem Brena ili Jelena Karleuša, važno je da to nešto ostane iza mene, mojoj deci. Pesme sam uradila u saradnji s mojim kolegom i prijateljem Bocom Tomaševićem. On je uradio aranžman, zajedno smo napravili muziku, a ja sam napisala tekst.
• Nedavno ste objavili treću pesmu i prvi spot, snimljen u Pančevu. Da li ste zadovoljni reakcijama?
– Veoma sam zadovoljna. Sve je u reklami i društvenim mrežama! Koliko nisam gurala prve dve pesme, toliko ovu jesam. Sluša se na radiju, ljudi snime sebe kako je pevaju pa mi to šalju… Mnoge kolege su je podelile. Prezadovoljna sam i spotom, bilo je vrlo naporno, nisam znala da je toliko teško. Snimali smo od 18 sati do 4 ujutru i posle još poziranje za fotografije. Svi meni bliski ljudi koji su gledali spot rekli su da je to to i da sam to ja. Veoma sam ponosna na sve što sam dosad uradila. Na početku nisam imala neku veliku podršku porodice, niti kolega, kao što sada mladi imaju. Valjda su mislili da se neću ozbiljno baviti ovim poslom. Naravno, to je sada drugačije i podrška mog supruga i porodice mnogo mi znači.
• Sve tekstove ste sami napisali. Koliko je važno da se izvođač pronalazi u tekstu?
– Vrlo je važno, mora da mu se dopadne pesma, da mu se dopadne melodija. Ne mogu da razumem izvođače koji se ne umešaju, koji ne kažu: je l’ možemo da promenimo ovu reč ili deo? Malo moraš da se zainteresuješ za to, a ne samo dobiješ pesmu i ajde. Ja ne bih mogla da pevam bilo šta, ne treba pevati gluposti. Kada je reč o ove moje tri pesme, smatram da je tekst smislen. Ne mora to da bude moderno, niti u trendu. Ja sam više u osamdesetim-devedesetim godinama, čak možda i sedamdesetim, kada je, smatram, muzika bila kvalitetna i zaista se slušala i poštovala. Pesme su bile priče. Ja guram svoj fazon bez obzira na to kako će da prođe i, na kraju krajeva, ako sam ja napisala taj tekst i smatram da je dobar, onda ću da ga pevam. Pevam ono što ja hoću, a ne što mi neko drugi nameće iz nekih svojih razloga.
promo/Bojan Babin
• Čije tekstove volite, imate li omiljenu pesmu?
– Imam mnogo omiljenih, najviše volim da pevam pesme Zorice Brunclik, Dragane Mirković, Snežane Đurišić. Volim Šemsu Suljaković, iako moj glas nema veze s njenim. Šaban Šaulić ima pesmu „Dođi nam, sine, u goste malo” i priča kako je sin negde u daljini, a roditelji su stari i na selu i u poslednjoj strofi on peva: „Spremiće majka kačamak žut, proje i sira, rakije i vina, kiseli kupus pomalo ljut”. Čovek je u pesmi opevao kiseli kupus i to tako zvuči kao da je rekao ne znam ni ja šta. To su priče, volim kada postoji neka priča, te pesme traju.
• Kako birate pesme za repertoar?
– Pa po tome šta se meni peva. Zavisi od prilike, mesta, svaki kraj ima svoje pesme. U Pančevu ima 25-26 nacionalnosti, tako da mi ovde pevamo i rumunsku, makedonsku i crnogorsku muziku, pevam i grčke pesme. Sve zavisi od situacije, skoro mi je jedna devojka tražila nešto od Senide, a ja ne znam nijednu njenu pesmu, ne znam uopšte ko je ona! Bilo je to u Aranđelovcu, slavilo se punoletstvo… I ja kažem: „Ne može, skoro smo Senida i ja imale neku raspravu i posvađale smo se, pa ne pevam ja njene pesme, ne peva ona moje”. Šta da joj kažem kad ja pevam „Odakle si, sele?”, a ona mi traži Senidu.
View this post on Instagram
• Da li pamtite još neke zanimljive događaje s nastupa?
– Kad me pitaju za pesmu koju ne volim, ja kažem da sam u svađi s tim pevačem. Sećam se da mi je na prvoj svadbi u životu koju sam radila čovek tražio „Crne kose” od Hanke Paldum. Pevala sam je sedam puta zaredom. I, od tada, kad neko traži „Crne kose”, ja kažem da ne pričam s Hankom.
• Da li je bilo nekih neprijatnih situacija?
– Moram reći da nije nikad. Bile su neke tuče, ali to je bilo baš davno i nikad ja nisam imala veze s tim. Nisam imala nepristojnih ponuda, verovatno zato što svojim ponašanjem i odevanjem ne odajem takav utisak. Uvek sam vodila računa da ne obrukam svoju porodicu, da ne uradim ili ne kažem nešto što ne treba. I ponosim se time. Kako se ponašaš, tako će te i ljudi gledati. Gledala sam da se sama zaštitim, čak sam i iz tog razloga upisala kik-boks, gde sam i upoznala svog supruga. Imam ja i oca i muža i brata, ali ja sam tu sama, to je moj teren.
promo/Bojan Babin
• Šta predstavlja „Ba” u vašem imenu?
– Kad smo tek počeli da koristimo društvene mreže, „Fejsbuk”, upišem „Maja Tomić” i izađe sto njih, i razmišljam kako bih mogla da se razlikujem da me neko nađe. Pa, pošto je moj otac iz Republike Srpske, a tamo se muškarcu kaže bolan, ženi bona, dok je ba univerzalno, ja stavim Maja Ba Tomić i ostade. I ljudi su počeli tako da me prepoznaju. Ko peva? Peva Ba. I nisam htela da menjam.
• Šta mislite o pevačkim takmičenjima? Da li ste nekad razmišljali da se prijavite?
– Moj kolega i prijatelj Nemanja Nikolić rekao mi je: „Ti ideš težim putem. To je dobar i pravi put, ali vrlo je težak”. Dobro, kažem, nema veze, idem i neka je težak. Nisam nikad razmišljala o tim takmičenjima, ne gledam ih, bude mi žao tih ljudi. Neko je došao ko zna odakle, nekome je to sve u životu tada, a onda dobiju loše komentare. Zapravo, htela sam jednom da odem kada je Dragan Stojković Bosanac bio u žiriju, ja njega izuzetno cenim, a i mnogo liči na mog tatu, i htela sam da odem po njegovo „da”.
• Kako vam se čini trenutno stanje muzičke scene u Srbiji?
– Sada je samo bitno da budeš praćen, koliko ćeš imati pregleda, lajkova i koliko ćeš da budeš popularan, nije uopšte bitno šta ćeš da pevaš. Čak nekad i pomislim da neko ko ne zna šta će da radi, reši: hajde da probam da pevam. Ima tu izuzetnih imena, dobrih pevača, ali slabo pratim, jer ne mogu neke stvari da prihvatim. Ne znam zašto je toliko bitno biti popularan, a da nema veze kako je nešto otpevano. Ja vodim računa o tekstovima, kada pevam tuđe pesme, tu svaka reč mora da bude na svom mestu, ne može jedna strofa, pa ove dve ne moramo da pevamo… Najlakše je danas da se skineš i da napraviš budalu od sebe. To će da se gleda sedam dana i šta posle? Ja sam takva kakva sam i ko me ovakvu voli, okej, ko ne, imate širok spektar ljudi, možete da birate koga želite.
(Pančevac/Mirko Popović)
VEČE TAMBURAŠKE MUZIKE: Orkestar „Neolit“ pred kačarevačkom publikom 27. aprila
